"Баллада о нам"

Смотрю и не могу верить.

Что это случилось нам?

Теперь кто мы?

Не знаю что там?

И не знаю кто вы?

Но, я только желаю верить.

"Балада о девојци"

Живела је она.

Девојка једна прелепа,

Често је маштала,

Судбина јој није била лепа,

Поштована је била она,

Али, врло брзо је била слепа,

Није више маштала,

Судбина јој је била клета.

"Ода поэту"

Тебе пою поэт.

Ой! Поэт! напиши стихи,

Теперь не должны быть тихи,

Всё это живёт у тебя поэт.

"Ода осмеху"

Увек буди ту.

Осмех нам не треба само у сну,

Већ да се радујемо да нас бољи дани чекају,

И да те и други ишчекују.

Философска песня("Сегодня")

Да! Точно так, Сегодня я видела всё.

Всё что раньше не видела,

Не видела потому что я была слепая,

Слепая от тебя,

Тебя который мне сказал слова,

Слова которая трудная,

Трудная и ужасная,

Ужасная потому что ты сказал неправду,

Неправду которая меня болит,

Болит и дальше, и не было так раньше,

Раньше ты только молчал,

Молчал, тогда молчи и теперь.

Филозофска песма("Ти не можеш да ми судиш")

Истина је жива, ти не можеш да ми судиш.

Судиш ни за врлине, ни за мане,

Мане свако од нас има,

Има и нисмо савршени,

Савршени су само бесмртни,

Бесмртни који су увек изнад нас,

Нас и они нам суде,

Суде нама смртнима,

Смртнима, некима,

Некима по природи злим и по природи добрим.

Белый стих("Судьба")

Кто ей не знает?

И её лицо некогда красивое некогда ужасное,

Эх, такая судьба,

Она знает любит,

Это правда, но нас нет,

К сожалению, это будет так,

И мы не можем ничего,

Мы молчим, и ничего не говорим.

Бели стих("Живот")

Нико се не упита шта он значи.

До оног трена када буде касно за живот,

Тада се губи све,

И повратка му нема,

Не живи се тако,

Њега треба поштовати,

Ма колико то било потребно.

Акростих("Страх")

Сейчас есть у нам

Трудный всегда будет

Рука тогда не может помочь

Ах, очень трудно

Хороший никогда не может быть

Акростих("Кајање")

Како то неко не зна да учини

Ако га гризе савест

Јаче је од свега

Али, понос је јачи код таквих

Њих не брине то уопште

Ех, то је и тужно и ружно.

Эпиграмма("Твоя дорога")

Ты больше не здесь.

У тебя есть твоя дорога,

Она очень, очень долга,

Приехал там, это правда есть.

Епиграм("Збогом!")

Само си нестао.

Ниси ми рекао збогом,

Знам, да си сада пред Богом,

За наше очи невидљив си постао.

"Она плакала"

Это было давно.

Ей не было всё равно,

Она плакала долго,

У неё была большая тоска,

Думала, думала и только думала,

Как она может дальше?

Не знала ответ,

Хотела чтоб будет как раньше,

К сожалению, так не было.

"Огледало"

Све је било како треба.

Али, одједном огледало пуче,

Као да је било јуче,

Она је знала да је несрећа вреба,

Сујеверна је била она,

Спавати те ноћи није могла,

Сетила се оног језивог тона,

Легла је, заспала је, толико је снаге смогла.

"Твоя жизнь"

Твоя жизнь есть грустная.
Так то будет всегда,
К сожалению и навсегда,
У тебя жизнь печальная.

Знаю,  друг мой.
Чтоб ты не хотел так,
Грустный и трудный мир твой,
Желаешь жить и думаешь как?

Будет хорошая твоя жизнь.
Ты снова будешь как раньше,
И тогда идёшь дальше.

Я будь с тобой.
Ты мой друг,
И я должна сохранить тебя.

"Неправда"

Све је тако тешко.
Посебно неправда,
А тако бих волела да је правда,
Нажалост, она стиже претешко.

Живимо, али како?
У вечитом страху,
Боримо се, тако,
То се осећа у даху.

Неправда је ту.
Има је и у сну,
Правда је још на путу.

Са страхом се боримо.
И некако се изборимо,
Када на боље крене.

"Пишу тебе"

Теперь пишу тебе.

Потому что не могу себе,

Это песня только для тебя,

Никогда для меня.

"Страх"

У теби је страх.

И то ти одузима дах,

А некоме изазива смех,

Док се ти претвараш у прах.

"Баллада о голосу"

У неё был прекрасный голос.

И тоже так она пела,

Но люди как люди, на ей были ревный,

У её судьба была грустная,

Ей голос прекрасный больше не пел,

Но,  она это хотела,

Жила совсем мало и умерла,

"Балада о очима"

Лепе су биле те очи.

Али, виделе су сасвим кратко,

То око је могло све да уочи,

И гледале су прекратко,

Слепе постадоше,

И врло брзо нестадоше.

"Ода голосу"

Спасибо тебе, голос!

Мы с тобой можем петь,

Тоже так, и говорить,

До конца будь с нам голос.

"Ода памети"

Чувај нас памети!

Ти си нам све што имамо,

И не бисмо волели да је немамо,

Ништа нам друго не треба, само нас ти опамети.

"Песня"

Теперь пишу песню.

Песню которая мне много значит,

Значит как жизнь,

Жизнь которую живу,

Живу и пою,

Пою, некогда грустно,

Грустно потому что такая судьба будет,

Будет плохая и злая,

Злая но я всё напишу.

"Патња"

Све је ово патња.

Патња, која нас уништава,

Уништава постепено,

Постепено и подмукло,

Подмукло и тихо,

Тихо, али ипак изненада,

Изненада и везује нам руке,

Руке, којима не можемо да се бранимо,

Бранимо од ње, како би нам било боље.

"Осень"

У нас приехала осень.

Для меня всегда красивая,

Тогда я снова дышу,

И просто я новая буду,

И дождь люблю тоже,

Так будет завтра,

Тогда я живу.

"Јесен"

Јесен је стигла.

И мени донела осмех на лицу,

Јер знам да ће бити лепа,

И бронзана, златна, таква је она,

Мене сваки пут буди,

Та предивна јесења киша,

Која пада и падаће.