Философская песня("Жизнь без жизни")

Знаешь как это будет.

Будет как жизнь без жизни,

Жизни которая для меня плохая,

Плохая и злая,

Злая как моя судьба,

Судьба которая убивает,

Убивает и больше не живу.

Филозофска песма("Неправда")

Нажалост, увек си ту.

Ту, где не би требала да будеш,

Будеш и да ме чекаш,

Чекаш ме јер си неправда,

Неправда је према мени зло,

Зло које је уништило правду,

Правду коју много волим,

Волим и због које још постојим.

Белый стих("Комната")

Она есть моя жизнь.

Я так живу,

Моя жизнь есть как стекло,

Брось этот камень и у меня не будет жизни.

Бели стих("После тебе")

Није исто као пре.

Пролази све спорије,

Сећања нам буди,

На живот који нам за све суди.

Акростих("Страх")

Сейчас пишу

Трудно было

Раньше не было так

Ах, это ужасно

Хочу свою свободу.

Акростих("Заборав")

Знам, то је најлакше

Али и најтеже

Боли и не престаје

Опростити не могу

Рана је дубока

Али за мене она живи

Вечна је у грудима.

Эпиграмма("Моя жизнь")

Моя жизнь есть красивая.

Но, твоя жизнь есть ужасная.

Епиграм("Борим се")

Борим се против свих.

Борим се, и удаљавам од њих.

Элегия("Некогда")

Так будет у нас.

Некогда красиво,

Некогда некрасиво,

Как будет у вас,

Некогда счастливо,

Некогда несчатливо.

Елегија("Време")

То је било давно.

Није било моје време,

Све је било другачије,

Осећала сам се као да носим бреме,

Ништа од тога није било славно,

Кроз мој живот је пролазило невреме,

Као да није било ничије,

Мој живот је невреме,

Судбини је то главно.

Сонет("Не забываю")

Поэт мой, я не забываю.

Я о тебе пишу,

Теперь трудно дышу,

Друг наш, я не забываю.

Завтра есть этот день.

Здесь ещё твоя тень,

И гений твой большой,

И гений твой хороший.

Из года в год болит.

Я не забываю,

Просто не желаю.

Ты нестал после два дня.

Это тоска твоего гения,

Я твои стихи читаю.

Сонет("Сећање на тебе")

Сутра је тај дан.

Песниче мој, сећање на тебе,

Тада заборављам на себе,

Волела бих да је само ружан сан.

Живео си мало.

Твоје велико срце је после два дана стало,

У теби је била рана,

Од које си умро после два дана.

Ти живиш кроз песме твоје.

Дајеш нам снаге своје,

Да наставимо даље.

Да никада не стајемо.

И да бољи људи постајемо,

То су били мудри савети твоји.

Песня("Два гения")

Там они жили.

Это два гения,

Два большая гения,

Там они были.

Они там и работали.

Нам подарок дали,

У них век был короткий,

Не долгий.

Песма("Можда?")

Желим да верујем.

Да вам је тамо боље,

Иако смо свесни да сте од нас много даље,

Желим да верујем.

Два генија на истом месту.

Неки ту посету немају честу,

Можда сте се срели,

Можда сте се сусрели.

Баллада("Шаги")

Мы идём.

Мы живём,

Мы здесь и дальше,

Не как раньше,

У нас есть шаги,

 Не так долги,

Мы говорим,

Мы молчим.

Балада("Закључан живот")

Родимо се, живимо, радујемо се, али чему?

Изгледа ничему,

Хоћемо да кренемо,

Желимо да се покренемо,

Али никако не иде,

То други и не виде,

Закључан живот то је проблем,

Кључан живот то је проблем,

Кључ је код судбине,

Ми следимо њене дубине.

"Ода собаки"

Всегда с человеком.

И  с свом веком,

Она тоже говорит,

Человек это отлично знает.

Она нас хранит.

От зла сохранит,

Она хорошая,

Она красивая.

"Ода киши"

Лепа је као сан.

Али више није дан,

Ти само пиши,

Ово је ода киши.

Јак ветар дува.

Носи све,

Тада човек мора да се чува,

Ипак има руке две.

Философска песня("Время")

Так идёт наше время.

Время, которое трудно,

Трудно и грустно,

Грустно и печально,

Печально и больно,

Больно очень,

Очень потому снова неправда,

Неправда я ей не люблю,

Люблю чтоб будет всегда правда.

Филозофска песма("Време")

У инат је наше време.

Време које на плећима носимо као бреме,

Бреме, које неће спасти,

Спасти и отпасти,

Отпасти и заувек нестати.

Белый стих("Тоска")

Она всегда здесь.

Но, я ей просто не желаю смотрить,

Меня болит глаза,

И ничего не могу говорить,

Сердце работает, но как,

Я это только знаю,

И каким образом работает.

Бели стих("Смех")

Нестао је изненада.

И као магла и дим постао,

На лицима не постоји,

Он нестаје лако,

А оно што је лоше брзо се враћа,

И сваки делић среће престаје.