"Пушкин"

Мой любимый поэт был Пушкин.

Пушкин был гений,

Гений который мало жил,

Жил , но он был и грустный и весёлый,

Весёлый потому что у ему была семья,

Семья красивая, но жаль,

Жаль что он жил мало,

Мало но у его были враги,

Враги , они его не любили,

Не любили потому что он был хороший,

Хороший никогда злой, это не бы был он,

Он был хороший человек,

Человек который любил жизнь,

Жизнь которая была короткая,

Короткая и грустная,

Грустная что он так долго умирал,

Умирал два дня,

Два дня, и навсегда ушел из жизни,

Жизни, но для меня будет навсегда жив.

"Спас"

Данашњи дан славим као спас.

Спас од преране смрти,али и почетак новог живота,

Живота који сада живим пуним плућима,

Плућима које удишу ваздух,

Ваздух који пре годину дана нису могле,

Нису могле јер се ближио крај,

Крај,  али ипак то је био почетак,

Почетак новог живота,

Новог живота,који буди сећања,

Сећања тешка,

Тешка и оловна,

Оловна, али ја се тргнем,

Тргнем и из тих канџи се отргнем.

Ну, это так красиво

Ето я люблю

Потому что это просто так

Она есть красивая

Гроза тоже такая

Ох, это так красиво

Дождь всегда идёт

Ах, жаль что ещё не идёт.

Недавно је било

Ех, како је лепо

Време такво волим

Речима не могу да опишем

Ево и данас је било

Мени је та појава лепа

Ех, када би била ноћас.

"Спасибо"

Спасибо тебе, от сердца.

Ты меня никогда не забываешь,

И точно знаешь всё что у меня,

Я люблю правду, никакой неправду,

Я просто такая, конечно ты всё знаешь обо мне.

"Мир"

Само желим мир, и ништа више.

То ми је преко потребно,

Али,  знам срећа ме неће,

С тим сам одлично упозната,

Тишина је моја сврха,

Она је мој спас.

"Эпиграмма"( Ты был хороший...)

Ты был хороший.

И не был плохой,

Судьба твоя была злая,

Тоже так и плохая.

"Епиграм"( Прошлост ми буди сећања)

Прошлост ми буди сећања.

Та ружна присећања,

То много боли,

Посебно када се изгуби особа која се воли.

"Жизнь"

Люблю свою жизнь.

Жизнь которая знает быть трудная,

Трудная и грустная,

Грустная но она просто такая,

Такая и некогда злая,

Злая и плохая,

Плохая как судьба.

Судьба у нас такая.

Такая , жизнь никакя,

Никакая это правда,

Правда, ей люблю,

Люблю правду, не люблю неправду,

Неправда тоже знает быть плохая,

Плохая и злая для нашу жизнь.

"Верујем"

Желим да верујем.

Верујем у све што је добро,

Добро никада не умире,

Умире само зло,

Зло се никада не враћа,

Враћа се само оно лепо,

Лепо и треба да потраје.

Потраје ли то, и ми ћемо.

Ми ћемо наставити даље,

Даље, и са више воље,

Воље и вере у Бога,

У Бога који нас је све створио,

Створио,и у људе претворио,

Претворио и овде нас међу другима оставио.

"Друг мой"

Ты умер, друг мой.

Но я ещё слышу голос твой,

Сегодня есть этот день,

Я вижу твою тень,

Некогда плачу,

Но, в себе навсегда плачу.

Ты любил жить.

Но , ты не хотел умреть,

Твоя боль была ужасная,

Жизнь тоже так трудная,

Но ты был хороший,

Очень-очень хороший,

Я ещё жду,

Но когда будет моё время, я тебе иду.

"Пријатељу мој"

На данашњи дан, прерано си напустио овај свет, пријатељу мој.

Тежак је и претежак био твој,

А био си човек,

Да се неко попут тебе опет роди,биће потребан век,

У мени живи туга,

Ужасна и дуга.

Дуго ћу те памтити.

То ћу запамтити,

Много је тешко без тебе,

У срцу те чувам само за себе,

Не! Није то себично,

То је вично,

Нестао си ти,

И са тобом заувек моји прелепи сни.

"Понимаю"

Слава богу, я понимаю.

И сколько Бог сказал, я знаю,

Желаю быть лучше,

Никогда больше хуже.

Я знаю мою судьбу.

Она очень злая,

Я ей дала одну просьбу,

И ничего, она просто злая.

Но , я надеюсь.

И так всегда и навсегда,

Я должна это делать.

Всё будет хорошо!

Я так думаю и верю,

И никогда у нас не будет плохо.

"Киша"

Сада пада киша.

Постала је мало тиша,

Волела бих да још пада,

Много ми је лакше тада.

Она прикрива све.

На лицу се тада ништа не види,

Посебно оно што се никоме не свиди,

Уме да прекрије патње ове.

Отићи ће и оне.

Само да нам се с пута склоне,

И да нам буде лепо као некада.

Чекаћемо још мало.

Толико нам је остало,

И нека се несрећа не врати никада.

"Посмотри!"

Тогда был красивый день.

Она не видела тень,

Но она всё знала,

"Посмотри!" этот голос ещё не узнала.

1.

Думала и говорила:

"Что это значит "Посмотри?"

Она всегда верила,

Но голос теперь сказал:"Смотри!"

2.

Она не знала что?

Но тоже так зачто?

Но голос говорил:"Посмотри!"

И тоже так смотри!"

3.

Очень устала сказала :"Хорошо!"

Голос сказал:"Спасибо, дорогая,"

Спасибо, милая,

Всё будет хорошо!"

4.

Приехала дома.

Была очень устала,

Но она не спала,

И её семья тоже была дома.

5.

Она очень быстро всё узнала.

Теперь всё знала,

Это был ей хороший друг,

Очень,очень хороший друг.

6.

Он говорил правду.

Никогда неправду,

Она ему верила,

Всегда верила.

7.

Слова "Посмотри!

И смотри!

Он всё объяснил,

Она ему тоже всё объяснила.

8.

Теперь знает чтоб у неё есть враг.

Она очень счастлива,

Но была несчастлива,

Сейчас знает кто этот враг.

Другу сказала:"Спасибо тебе.

Я давно говорила себе,

Будь со мной,

И я будь с тобой".

"Сећаш ли ме се?"

Била је лепа и млада.

Умела је са собом да влада,

Али окренула се,

Глас је рекао:"Сећаш ли ме се?"

Од тог питања у глувој ноћи.

Није имала храбрости, кући поћи,

Размишљала је дуго о том гласу,

Као да га у глави прелистава у огласу,

Али , ипак није успела,

Полако је кући пошла,

Уз једно брдо се пела,

После неког времена кући је дошла.

Одмах је легла,била је уморна,

И убрзо је чудан сан снила,

Питала се зашто је то уснила?

Њој непознат младић исто је питао:

"Сећаш ли ме се?"

"Сећаш ли ме се?" поново је упитао,

Она је ћутала, касније је рекла:"Не!"

Пробудила се и бесно рекла:"Мрзим овакве сне!"

Прошло је неко време.

Она је осећала неко бреме,

Али, на посао је требала да крене,

И само мало да се окрене,

Стигла је на радно место.

Села је за сто тихо,

То је радила често,

Читала је нико није дих'о.

Погледала је кроз прозор.

И видела из сна призор,

И рекла је:"То је он!"

Сетила се сада свог друга.

Та сећања су јој била драга,

Он је био срећан,

Никада више није био несрећан.

Сада је срећна што је уснила тај сан.

Њој је све доказао дан,

Ведар и леп,

За њу је био бодар и прелеп.

"Правда"

Да! Это правда.

Но для тебя неправда,

Но ты должен знать,

И тоже так должен узнать.

"Живот твој"

Тежак је живот твој.

Од муке и бола ниси свој,

Сачекај,  сутра је нови дан,

Одмори се, можда ћеш уснити неки леп сан?

Бог ће ти помоћи.

Веруј, и знај да ће то моћи,

Знам,сада си и бесан и тужан,

Видећеш, да ће се убрзо прекинути тај сан ружан.

Как я это могу знать

Трудно будет всегда

Ох! почему я?

То не может быть легко.

Ы

Готово је сви чине

Реши се лако,  ко то уме

Ех, да је другачије

Штета што је то тако

Казна је решење

Али и друге методе

"Кто ты?"

Кто ты? Я тебя не знаю.

Это было так давно когда ты был человек,

Но теперь,  от тебя ничего,

Ты так хотел,  это была твоя воля,

Мне очень жаль что я тебе верила,

Но больше никогда,

Теперь только молчу,

Я тебя не знаю,

Это правда.

"Биће све другачије"

Када све лоше прође,  биће све другачије.

Свануће нова зора,  и започеће нови дан,

Ништа неће бити као пре,

Можда је тако боље,

Али ипак , постоји нешто,

То се не дешава често,

Ипак, биће све другачије.

"Без тебя"

Без тебя, не как некогда.

Друг мой, я тихо плачу,

Но я была счастлива ты знаешь когда,

Теперь, так быстро заплачу.

"Судбина"

Зла је била твоја судбина.

Прерано сам те изгубила,

Сада је све дубина,

Због твог брзог одласка, све сам погубила.

"Я верю"

Это правда, я верю.

Всё будет хорошо,я знаю,

Завтра будет грустный день,

Мы будем как тень,

Я всегда жду,

И никому не иду.

Ты должен жить.

Ты не должен умереть,

Судьба есть такая,

Как и наша никакя,

Я молюсь Богу,

Это только могу,

У тебя будет новая жизнь,

Никакой смерть.

"Само због тебе"

Ово пишем само због тебе.

Тренутно не мислим на себе,

Сутра идеш тамо,

Нека се добро заврши само,

Биће тешко,

Али исто тако и претешко.

Због нас мораш преживети.

Поново ћеш као пре живети,

Ја се Богу молим,

Тихо га за твој спас замолим,

Буди јак,  оче,

Знам да те те муке коче,

На то место идеш да те лече,

И у потпуности излече.

"Кто ты?"

Скажи мне, пожалуйста кто ты?

Я просто не знаю,

Тебя я не верю,

Пожалуйста,  скажите мне кто вы?

Я вам говорю правду.

Просто я такая,

Не люблю неправду,

Но я не никакая.

Я только пишу.

Музыку слышу,

Так нормально дышу.

Я пишу правду.

Никогда неправду,

Это мои друзья знают.

"Киша"

Ове ноћи пада киша.

Леп је мој град сада,

Посебно када киша пада,

Још пада,  и није постала тиша.

Мисли су ми лаке.

Боље је по мене,

Без ње , мисли су ми тешке,

Сада видим само сене.

То је мој дан.

Тада ми је предиван сан,

И тада увек нађем време за себе.

То је реткост.

Али је ипак тако,

У мом перу је бриткост.

Строгая

Ух, это так ужасно

Дальше я не могу

Ь

Буду своя

А не твоя.

Стално је тако

Али, судбина тако хоће

Мало је тужно

Она је увек уз мене

Ћутим и не проговарам

Али, промениће се и то.

"Поэт мой"

Поэт мой,  о тебе пою,

О тебе всё знаю,

Я должна написать песню гению,

Пожалуйста! Прочитай песню мою.

"Речи"

Упути ми неке речи.

Да ову тугу спречи,

Тако се нешто испред мене увек попречи,

Борићу се за живот,  он ми је пречи.

"Где ты?"

Скажи,  где ты?

Ты забыл меня,

Я тебя никогда,

Но просто так будет,

Твои слова всё сказали,

Слава богу,  я всё узнала,

Теперь я не должна думать о тебе вообще.

"Без речи"

Отишао си без речи.

Не! Нисам плакала,

Јер сам видела све,

Навикла сам ја на то,

Ништа ми није страно,

Самоћа је сада уз мене.

Друг мой,  ты для меня жив.

Так будет всегда,

Да,  мой друг ты для меня жив,

Так будет навсегда.

"Друже мој,  ниси овде али те се радо сећам.

Ти си био уз мене када ми је било најтеже,

Само твојих мука не желим да се присећам,

Тада ми буде још теже.