Была она молодая .
Озеро тут видела ,
Не была холодная ,
В озеру лицо видела .
Смотрила она себя .
И долго так думала ,
Боль свою так знала ,
Смотрила она тебя .
Ты ей есть сестра .
Долго она плакала ,
Ты ей не поняла ,
Трудно и рыдала .
НА ОВОМ БЛОГУ МОЖЕТЕ ЧИТАТИ И КОМЕНТАРИСАТИ МОЈУ ПОЕЗИЈУ, КОЈУ БУДЕМ ОБЈАВЉИВАЛА.
НА ОВОМ БЛОГУ МОЖЕТЕ ЧИТАТИ И КОМЕНТАРИСАТИ МОЈУ ПОЕЗИЈУ, КОЈУ БУДЕМ ОБЈАВЉИВАЛА.
Была она молодая .
Озеро тут видела ,
Не была холодная ,
В озеру лицо видела .
Смотрила она себя .
И долго так думала ,
Боль свою так знала ,
Смотрила она тебя .
Ты ей есть сестра .
Долго она плакала ,
Ты ей не поняла ,
Трудно и рыдала .
Била је тада млада .
Сећала се баш свега ,
Веровала је у Бога ,
За Веру да страда .
Док је ишла путем .
На небу угледа знак ,
Леп и сав у жутом ,
Обасја је сунчев зрак .
Знала је шта то значи ?
Прекрстила се тада ,
Прекрстила се сада ,
Божју силу тад уочи .
Тот новый день ..
Лодка быстро идёт ,
Лебедь белый ,
Тут он только и один ,
Он просто так счастлив ,
Красивое озеро ,
Люди тут гуляют ,
Весёлая натура .
Дува ветар .
Планина је висока ,
Соко ту лети ,
Крила тад шири ,
Одлази у висине ,
Људи тада шетају ,
Река туда протиче ,
Шума се зелени ,
Певају и птице .
Ветер и дождь .
Люди там и гуляли ,
Новый тот и день ,
Девушка пела ,
Птицы любила ,
Месяц и Звёзды далеко ,
Озеро вот так красивое .
Јутро свиће .
Жубори ту поток ,
Птице певају ,
Река тихо тече ,
Смркава се ,
Звезде се играју ,
Месец се смеши ,
Људи дуго шетају .
Валентина пишет письмо
Руслана тихо поёт
Екатерина долго спала
Мария книгу читала
Ярослава гуляла .
Вера шије хаљину
Рада пакује кофер
Ема јој помаже
Марија брише прозоре
Ева у соби чита књигу .
Говорила она:
"Какая это красота",
"Такая это красота" ,
Сказала всё жена .
У неё всё хорошо .
Эта ей и сказка ,
Точно хорошо ,
Эта ей и сказка .
И вот так было .
Всё она и знала ,
Как всё говорило ,
Точно так узнала .
Вероваше она тада .
И бејаше још млада ,
Чекала је те боље дане ,
Молила зору да сване .
Срећна није ни била .
Живот некад ко бајка ,
Али , ипак је зла мајка ,
Снове је такве снила .
Десило се неко чудо .
У њеном том животу ,
Чекала је и ту дивоту ,
Није то нимало сулудо .
Месяц так далеко .
Долго она плакала ,
Просто она всё знала ,
Ей не было вот легко .
Хотела она видеть .
У неё есть и сни ,
И трудные дни ,
Хотела увидеть .
К сожалению ничего .
Тихо шла у реке ,
Молчали и чего ?
Люди не помогли .
Они были зли ,
Отлично знали .
Наивно је веровала .
Живот није прошла ,
Туга јој је тад дошла ,
Друга није ни нашла .
Али , настави тако .
Верова у те снове ,
У све приче нове ,
Али ,није јој лако .
Продужи тад даље .
Судба је ту шаље ,
Биће она и боље .
Снаге јој треба .
Слабост вреба ,
Помоћ је од Неба .
Что это случилось ?
Почему ты грустна ?
Это судьба трудна ,
Что всё сделось ?
Ты долго плакала .
Некогда рыдала ,
Тоска есть у тебя ,
Тоска есть у меня .
Жизнь очень болит .
Люди тот ничего ,
Но они знали ,чего ?
Жизнь очень жалит .
Дођу тако дани .
Она тада пати ,
Тешко то схвати ,
Каже: "Зоро , свани".
У очај тада пада .
Изгуби се нада ,
Како баш сада ?
Туга у њој влада .
Не може да спава .
Често се и буди ,
Чак у пола два ,
Ништа не чуди .
Тоска тут снова .
Жизнь грустна ,
Жизнь трудна ,
Тоска тот снова .
Но , ты видишь там ?
Идут и люди ,
Гуляют люди ,
Один человек сам .
И ? Кто думает ?
Они всё забыли ,
И ? Кто знает ?
Всё они забыли .
Све се сада мења .
У очима нашим ,
У очима вашим ,
Све се тада мења .
А где су други ?
Нема више људи ,
Тамо на пруги ,
Нема више ћуди .
Окрећу нам леђа .
А то вређа ,
С болом погађа ,
Живот се рађа .
Девушка пела .
Писала вот и стихи ,
Была тут птица ,
Месяц смотрил ,
Река быстрая ,
Тихая ночь тут ,
Зелёный лес и там ,
Звёзды тогда танцуют .
Тече река .
Риба плива тамо ,
Жаба ту седи ,
Облачно је сад ,
Невреме ту стиже ,
Дува ветар ,
Шума се ту зелени ,
Месец се крије ту .
Птица там пела .
Зелёный тут и лес ,
Спала и кошка ,
Собака и гуляла ,
Люди любили и жизнь .
Некогда счастлива была .
Спокойно она так жила ,
Но , судьбу она ждала ,
Жизнь свою ей дала .
Приехала ей тоска .
Долго она плакала ,
Тоже так рыдала ,
Приехала ей тоска .
Слышала она слова .
Трудно ей всё было ,
Болела ей голова ,
Что это всё случило ?
Подносила је она тешко .
Све што је чула у животу ,
Не баш такву ни дивоту ,
Носила је то претешко .
Али , десило се то чудо .
Слушала је све те речи ,
Све је то било сулудо ,
Хтела је све да спречи .
У томе успела није .
Нема шта да крије ,
Судбу јој сад кроје ,
Тужне дане тад броје .
Время было поздно .
Девушка дому ехала ,
Быстро и приехала ,
Время было грозно .
Тут и озеро было .
Любила она его ,
Всё озеро любило ,
Ехала она ему .
У неё не подруга .
Ему всё говорила ,
Ему всё верила ,
Он ей был друг .
Шетала је она тада .
Ноћ је била тиха ,
Ходала је она сада ,
До краја стиха .
Језеро је ту близу .
Месец гледаше ,
Она је ту дошла ,
Својој кући пошла .
Касно тада беше .
На починак пође ,
Сан јој лак дође ,
Од њега се бојаше .
Жила так бедно .
Долго ждала ,
Жизнь дала ,
Жила трудно .
Кому могла верить ?
У неё не друзья ,
Кому сказать ?
У неё не друзья .
Ходила долго .
Дорога трудна ,
Дорога грустна ,
Только так могла .
У кући од бола .
У кући од жала ,
Живи она сама ,
Живи тад бедна .
Без те помоћи .
Она се нада ,
У очај не пада ,
Сад ће то моћи .
Врата отвори .
Пође на пут ,
Врата затвори ,
Месец је жут .
Красива ночь .
Люди тут гуляли ,
Река идёт ,
Месяц их всё смотрил ,
Звёзды тут танцевале ,
Новое утро ,
Птицы поют .
Звезде тад плове .
По том ведром своду ,
Месец се смеши ,
Почиње и јутро ,
Засијало је сунце ,
Реке брзо теку ,
Људи се шетају .