Птица тут пела .
Зелёный лес и тень ,
Река идёт ,
Люди тут гуляли ,
Весёлая натура ,
Цветы прекрасний ,
Белый лебедь ,
Снова пливает .
НА ОВОМ БЛОГУ МОЖЕТЕ ЧИТАТИ И КОМЕНТАРИСАТИ МОЈУ ПОЕЗИЈУ, КОЈУ БУДЕМ ОБЈАВЉИВАЛА.
НА ОВОМ БЛОГУ МОЖЕТЕ ЧИТАТИ И КОМЕНТАРИСАТИ МОЈУ ПОЕЗИЈУ, КОЈУ БУДЕМ ОБЈАВЉИВАЛА.
Птица тут пела .
Зелёный лес и тень ,
Река идёт ,
Люди тут гуляли ,
Весёлая натура ,
Цветы прекрасний ,
Белый лебедь ,
Снова пливает .
Дува ветар .
Ватра тад греје ,
Киша је пала ,
Људи журно улазе у кућу ,
Пију топао чај ,
Мачка и пас спавају крај камина ,
Тиха је ноћ .
Да ! Это очень странно .
Что это случилось у тебя ?
Что это случилось у меня ?
Да ! Всё очень странно .
Верю в Бога .
Эта красиво ,
Верю навсегда ,
Эта красиво .
И жизнь люблю .
Люди это знают ,
Быстро так иду ,
Тогда всё вижу .
Ново јутро свануће .
Птице ће певати ,
Извор ће жуборити ,
Ново јутро креће .
Верујем у Бога .
Идем путем правим ,
Знам и због чега ?
Ту ходе и кривим .
Заборавила сам их .
Не памтим та лица ,
Тад смо били деца ,
Заборавила сам их .
Долгая тут дорога .
Ехала так дома ,
Тогда была сама ,
Трудная тот дорога .
Чёрная туча тут .
Холодный дождь ,
Трудный дождь ,
Чёрная туча тот .
Приехала дома .
Чай тогда пила ,
Устала она была .
Всё и закончила .
Письмо написала ,
Быстро так уснила .
На почетку пролећа .
Пролазе сви људи ,
Разних су они ћуди ,
На неку тугу подсећа .
Облачно је данима .
Киша тад само лије ,
Неко и сузу пролије ,
И ? Кога то занима ?
Хладних глава буду .
Ужасе виде у сну ,
Не маре за друге .
Настављају даље .
Неко знак им шаље ,
Успомене су драге .
Жила она далеко .
И не так легко ,
Знала эту правду ,
Видела неправду .
Трудно ей было .
У неё есть страх ,
Ужасный страх ,
Грустно ей было .
Быстро так шла .
Ехала тут дома ,
Жила она сама ,
Окну она пришла .
У мрклом мраку .
Она седи ; чека ,
Везује тад траку ,
Осмех да дочека .
Али не ! Нема га .
У њој је тај страх ,
Одузима јој дах ,
Али да ! Има га .
Слободу је хтела .
Има и те окове ,
Није је видела ,
У бетонске блокове .
К сожалению это правда .
Но у тебя тогда неправда ,
Как могу тебе и верить ?
Больше не могу сказать ..
Теперь , ты мой враг .
Это большая тоска ,
Думала ты мой друг ,
Ужасная это тоска .
Пожалуйста ! Иду .
Просто больше не могу ,
Вот там всё вижу ,
Там эту дорогу .
Док ова киша пада , последња умире нада .
Надам се бољим данима , и неким чудима ,
Све то тако споро иде , ваљда људи виде ?
Судбине су такве , има и још какве ?
Полако се у мени скупља , та туга .
Чекала сам нешто друго , недраго ,
Губим полагано све то и тако ,
Немој ми нико рећи да је лако .
Сачекаћу још мало , некоме је стало ?
Не верујем више у то , знам зашто ?
Људи више то нису , непријатељи су ,
Сањаћу неке снове , баш ноћи ове .
Река идёт .
Лягушка и тут снова ,
Люди гуляли ,
Гроза была ,
У собаки есть страх ,
Дождь и ветер ,
Кошка дома и спала ,
Счастливая тот семья .
Птица тад пева .
Извор жубори ,
Жаба ту седи ,
Људи шетају ,
Почиње јака киша ,
Кишобран ту ,
Севају тад и муње ,
Топлина свога дома .
Птица так поёт .
Люди тут и гуляли ,
Река идёт ,
Месяц и звёзды тоже ,
Красивая тот ночь .
Птица ту лети .
Људи се радују ,
Река тече ,
Месец им се тад смеши ,
Звезде лепо и сјаје .
Дует ветер .
Лист тут жёлтый пал там ,
Дождь так и идёт .
Птица тут пела .
Река идёт тогда ,
Люди гуляли .
Тут и мороз .
Белая дама идёт ,
Поёт и птица .
Песма се чује .
Реке тихо теку ,
Птица ту лети .
Дува ветар .
Игра се са лишћем ,
Жута је дама .
Зека ту трчи .
Снешко Белић и стоји ,
Лија се шета .
Говорила ему бабушка ..
Тогда слышал дедушка ,
Эта грустная история ,
Это трудная история .
В это село и люди .
Слушали всё тогда ,
Слушали всё когда ,
Тут ехали и люди .
Всё им трудно было .
Всё им грустно было ,
Никогда тот не забыли ,
Некогда люди тут были .
Шумом тако ходе .
Иду на далек пут ,
Тад је Месец жут ,
И извор те воде .
Тешком муком иду .
Људи пуни бола ,
Људи пуни жала ,
Тешком муком оду .
Нико њих не зна .
Колико само пате ,
Бог све то и зна ,
Морају да схвате .
Далеко тогда ходила .
Озеро тут смотрила ,
Подругу так видела ,
И всё посмотрила .
Но , ночь долгая .
Была очень устала ,
Ничего не знала ,
И , ночь тёплая .
Ну и новый день .
Долго она спала ,
Долго она снила ,
Тогда видела тень .
Кроз ливаде и потоке .
Протицаше све реке ,
Тихо су оне жубориле ,
Песму своју су ориле .
Девојка ту тад беше .
Крај језера је тога ,
Молила тада Бога ,
Девојка тад стајаше .
Две се друге гледаше .
Плакала је још дуго ,
Чудно оне изгледаше ,
Смејала се тад туго .
Ходила она долго .
Дождь так шёл ,
Дождь как шёл ,
Ходила она долго .
Зонт у неё был .
Улица как пела ,
Улица так знала ,
Зонт у неё был .
Ехала так дома .
Не была сама ,
Она не бедна ,
Она не одна .
Волела је она кишу .
Често је тад шетала ,
Одважно је ходала ,
Желела је она кишу .
Све је тада мирно .
Улица беше мокра ,
У те ноћи уморно ,
Улица беше пуста .
Дошла је тад кући .
Минут до поноћи ,
На починак иде ,
Те снове да види .
Белая тот ночь .
Не может спать так и тогда ,
Нева тут идёт ,
Люди долго гуляли ,
Девушка и дома шла ,
Месяц и Звёзды ,
Всё так красиво .
Пева та птица .
Полете тад далеко ,
Река тече ,
Жаба ту и сад скаче ,
Смирај је то дана ,
Звездано је небо ,
Језеро блиста .
Река идёт .
Птица долго поёт там ,
Люди гуляли ,
Море красивое ,
Высокая Гора ,
Рыба пливает .
Мирис цвећа .
Птице лепо певају ,
Река тече ,
Људи су весели ,
Небо је ведро ,
Риба плива .
Татьяна пишет письмо
Онегин его читает
Светлана плачет
Катерина спала
Анна тихо пела .
Грустная она была .
Осень холодная ,
Погода плохая ,
Печальная она была .
Дождь шёл трудный .
Дорога так долгая ,
Дождь шёл грустный ,
Дорога как долгая .
Зачем там идут ?
Плакала долго ,
Рыдала долго ,
К чём идут ?
Гледала је кроз прозор .
То јесење кишно подне ,
Видела је један призор ,
Тад је морала да седне .
Људе савијених глава .
Уплаканих ; тужних лица ,
Од кише мокра је и улица ,
Над главама Свода плава .
Зашто иду тако рано ?
Почне им живот и крај ,
Задобију тада и рај ,
Иду , иду прерано .
Утро тогда было .
Он так говорил ,
Утро когда было ,
Он всё поговорил .
Слушали так люди .
Но ,это была ложь ,
Болела как и нож ,
Молчали тут люди .
Друзья долго были .
Сюда они и пели ,
Всё тогда знали .
Эта ошибка зла .
Всё им сказала ,
Правду им дала .
Ни прозборила није .
Почела све да крије ,
Кришом је гледала ,
Под око погледала .
Знадоше они тада .
Да је све то та лаж ,
Знадоше они сада ,
Да је њена та лаж .
Без имало срама .
Наступи та драма ,
Срце јој не слама .
Опет ће ту доћи .
Нешто још рећи ,
Неће јој проћи .
Смотрила она погоду ..
Ждала долго день ,
Но , тут была тень ,
Пела она Новому году .
Но .Тишина тогда .
У неё родился страх ,
Как и новый прах ,
И ? Молчала когда ?
Закрыла тогда дверь .
Чувствовала зверь ,
Одна дома была ,
Всё плохо снила .
Пролазиле су дуге ноћи .
Гледала када ће он доћи ,
Брат њен којег много воли ,
Али исто тако га и жали .
У вечитом је тада кругу .
Обузета је тим страхом ,
Са истим се тим махом ,
Поверава своме другу .
Савете она тад слуша .
Од те њој мудре главе ,
И очију небеско плаве ,
Срећна што послуша .
Тут идёт река .
Девушка одна ,
Девушка бедна ,
Идут два века .
Счастлива была .
Друзья некогда ,
Друзья никогда ,
Грустная была .
Долго рыдала .
Надежду ждала ,
Конец видела ,
Быстро умерла .
Некада давно беше тако .
Сваке ноћи , приче дуге ,
Нисмо знали ни за туге ,
Некада давно беше лако .
Живесмо тад у слози .
Боже, Ти нам помози ,
Пријатељи нису ту ,
Непријатељи су у сну .
Тужног ли места .
Живот као камен ,
Није више стамен ,
Ружноћа је честа .