Холодое время было .
Туман и дождь ,
Вот всё так забыло ,
Ветер и дождь .
Она должна ехать ..
Так быстро и далеко ,
Это не было легко ,
Она должна ездить .
Долго дома ехала .
Утром рано приехала ,
Счастлива так была ,
Когда сестру видела .
НА ОВОМ БЛОГУ МОЖЕТЕ ЧИТАТИ И КОМЕНТАРИСАТИ МОЈУ ПОЕЗИЈУ, КОЈУ БУДЕМ ОБЈАВЉИВАЛА.
НА ОВОМ БЛОГУ МОЖЕТЕ ЧИТАТИ И КОМЕНТАРИСАТИ МОЈУ ПОЕЗИЈУ, КОЈУ БУДЕМ ОБЈАВЉИВАЛА.
Холодое время было .
Туман и дождь ,
Вот всё так забыло ,
Ветер и дождь .
Она должна ехать ..
Так быстро и далеко ,
Это не было легко ,
Она должна ездить .
Долго дома ехала .
Утром рано приехала ,
Счастлива так была ,
Когда сестру видела .
Пролазише споро дани .
Напустише је људи одани ,
Од тада је доста патила ,
Да би временом схватила .
Људи више то нису .
Окрећу брзо леђа ,
То уме и да вређа ,
Нешто друго јесу .
Кофер је спаковала .
Чекала је време ,
Да понесе бреме ,
Дуго је путовала .
Читала вот книгу .
Это просто любила ,
Тогда всё и знала ,
Бросила там книгу .
Красивая так была .
Но , устало лицо ,
Сумку она забыла ,
Грустно её лицо .
Приехала так дома .
Жила она тут одна ,
Жизнь ей как бедна ,
Приехала так сама .
Пуно је то туге .
Осмеха више нема ,
Ламента сад има ,
Приче су дуге .
Гледала је тако .
То непознато лице ,
Није му било лако ,
Ишло је низ улице .
И по ветру ; киши .
Лута тад полако ,
Ко да је олако ,
Каже некоме : "Пиши!"
Красива ночь .
Месяц и звёзды идут ,
Новый тот день ,
Река идёт ,
Прекрасный лес ,
Птицы тут поют ,
Лебедь красивый ,
Спокойно тут пливёт .
Роде лете .
Прави своје гнездо ,
Мрак тад пада ,
Људи сањају ,
Месец им се тад смеши ,
Река тече ,
Зора тада свиће ,
Птице лепо певају .
Птица тут пела .
Люди долго гуляли ,
Зелёный лес ,
Красивая тот ночь ,
Идут Месяц и звёзды .
Белый тот день .
Красивое село ,
Церковь вот там .
Птица тут пела .
Девушка шла там долго ,
Писала стихи .
Ветер и дождь .
Жёлтая дама тут шла ,
Река идёт .
Грми и сада .
Башта је пуна цвећа ,
Река тече .
Бела је дама .
Стигла тада и брзо ,
Лисица шета .
Жути је то дан .
Ветрови дувају ,
Киша је пала .
Слышала она тогда .
Трудно ей было ,
Ничего не забыло ,
Молчала она когда ?
Но , не молчала долго .
Ждала своё время ,
Трудная как земля ,
Говорила правду долго .
Эта женщина зло .
Не хотела знать ничего ,
Только кто и чего ?
Смотрила в лицо бело .
Надвише се црни облаци тог дана .
Неиспавана она беше тада ,
Психички уморна је сада ,
Од многих отвори се и рана .
Безобзирност , ником ништа .
Док се срце бори да не плаче ,
Чврсто , као војска вешта ,
Слушала је речи које не значе .
Спојила су се два света .
Падала је киша јако ,
Цвеће од бола не цвета ,
Живети није лако .
Холодная тот ночь .
Но , не вот зима ,
Красивый день ,
Нет ! Не зима .
Красивое и село .
Девушка долго шла ,
Свою комнату видела ,
Жаль ,давно всё было .
Люди тут и пели .
Говорила им она ,
Них просто знала ,
Верила им она .
Месечев далек осмех .
Сеоска је сад то идила ,
Далеко је она тад била ,
Чуо се само њен смех .
Комшије је тад срела .
У кућу је потом ушла ,
До своје собе дошла ,
Мачка крај пећи прела .
На кревету је и села .
Морфеја је тад чекала ,
И леп је сан уснила ,
Белила се земља цела .
Дождь теперь идёт .
Пишу и думаю ,
Дышу и знаю ,
Дождь сейчас идёт .
У меня будет некогда .
Как сквозь тот ветер ,
Верю вот и когда ,
Жизнь идёт сквозь ветер .
Конечно , это трудно .
Но , как дальше ?
Когда будет лучше ?
Жду , всё вот грустно .
С времена на време .
На плећима носим бреме ,
С времена на време ,
Помисао ми та крене .
Тада идем са животом сама .
Као кроз ветар дође ми туга ,
Постане и остане ми друга ,
Полако ме обавија и тама .
Али , застанем тад на трен .
Тргнем се као из кошмара ,
За Спас чинити се све мора ,
Преокренем сваки тај корен .
Долго тут спала .
Утро красиво ,
Птица пела там ,
Озеро так идёт ,
Гуляли вот и люди ,
Зелёный лес ,
Лягушка говорила ,
Солнце было высоко .
Снови далеки .
Сунчано је јутро ,
Девојка шета ,
Жуборе потоци ,
Зелена шума пева ,
У бистром језеру ,
Жаба крекеће ,
Весела је природа .
Валентина спала
Руслана гуляла
Екатериа пишет стихи
Марина ехала далеко
Янна красиво пела .
Долго тут спала .
Птица пела у окно ,
Новый тот день ,
Красивое село ,
Река идёт ,
Гулют люди ,
Ветер и дождь .
У сан је пала .
Небо пуно Звезда ,
Зора свиће ,
Природа се буди ,
Деца трче по пољу ,
Сунце обасјава језеро ,
Лабуд лагано плива .
Красивая она была .
Но тоже так грустна ,
Вот тоже печальна ,
Себя давно забыла .
Ждала жизнь новую .
Но ,она у неё не была ,
Хотела жизнь легкою ,
Но , она всё тот забыла .
К сожалению, одна .
Почему судьба такая ?
Зачем судьба так злая ?
К сожалению ,бедна .
Док је те ноћи киша падала .
Она се стално надала ,
Имала је своје снове ,
Који би да се понове .
Давала је тада шансу .
Али , баш ништа ,
Са људима невешта ,
Чувала је сада шансу .
Остаде ту питање једно :
Зашто је то све тако ,
Зашто јој није лако ?
Разочарење је бедно .
Как одна сказка .
Так она тут жила ,
Грустна вот была ,
Она и её сказка .
Это была комната .
Так частно была ,
Ужас она снила ,
Это была комната .
У неё есть неспокой .
Хотела свой спокой ,
Но ,это было трудно .
Долго она плакала .
Тоже так рыдала ,
Грустная судьба .
Беше то тако давно .
Слике су биле ту ,
Слике у њеном уму ,
Не беше све јавно .
На изглед , сасвим мирна .
Али ипак није било тако ,
Била је , увек немирна ,
Није , заиста није лако .
Била је зрела особа .
Свесна тог свог доба ,
Свуда је ишла , ништа .
Мисли су је мучиле .
Сама је увек живела ,
У свом ћутању вешта .
Пожалуйста ! Кто Вы ?
Я Вас больше не знаю ,
Тоже так Вам не верю ,
Пожалуйста ! Что Вы ?
Это так всё трудно .
Очень болит ложь ,
Это так всё грудно ,
Не люблю Вашу ложь .
Никогда больше !
Почему ? Вы конец ,
Ничего дальше !
Потом что конец .
Надала се она тада .
Свакога дана чекала ,
Али , ипак је схватила ,
Изгубила је она сада .
Само је тихо рекла :
"Хвала ти , нечовече! ,
(Не) хвала ти нечовече !"
Суза јој је тихо потекла .
Никада више неће .
Писати њему лошем ,
Богу ће се молећи ,
Задњи део пишем .
Жила она далеко .
Река быстро шла ,
Чувствовала легко ,
Весна вот пришла .
Но , она хотела .
Только свой спокой ,
Только свой покой ,
Это так желела .
К сожалению , нет !
У неё это не было ,
Грустна так , да !
У неё это всё было .
Пролазила је улицама .
Заједно са својим мислима ,
Хитала је тад и долинама ,
У кући дође ка полицама .
Поред сјајаја лампе .
Дуго је читала ,
Дуго је писала ,
До дубоке ноћи .
Уморна од свега .
Оставила је све ,
Рано се латила се тога ,
Написа песме две .
Девушка тут шла .
Любила так и цветы ,
Была так бедна ,
Слушала птицы ,
В деревню и жила ,
Работала долго ,
Месяц вот смотрила ,
Грустная так была .
Пролеће је.
Ласте високо лете ,
Река тече ,
Облак тад плови ,
По своду је плавом тад ,
Кану и киша ,
Разведри се сад ,
Људи прошеташе .
Новый тот день .
Птицы поют так долго ,
Река идёт ,
Весна красивая ,
Люди там и гуляли .
Как она счастлива была .
Это просто так красиво ,
Это всё так хорошо ,
Так она счастлива была .
Но , что случилось дальше ?
Она всё них забыла ,
Лучше она была раньше ,
Враги , них забыла .
Теперь снова одна .
Тоже так бедна ,
Долго тут плакала ,
Долго тут рыдала .
Није живела за похвалу .
Природе је скромне ,
Доброте огромне ,
Није знала за хвалу .
У кући трошној .
Заборавила је све ,
У кући тој бедној ,
Заборавила је те .
Нанеше јој тад бол .
Трпела је она дуго ,
Дошла си јој туго ,
Оставила јој сву жал .
Тогда и плакала .
Жизнь трудная ,
Жизнь грустная ,
Когда и рыдала ?
Видела она брата .
Тоска тут и была ,
Спросила брата ,
Тоска так не была .
Счастлива так была .
Теперь она и пела ,
Просто она знала ,
Спокойно она спала .
У тој глувој ноћи .
На пут је пошла ,
Пред ауто дошла ,
Морала је поћи .
Ка једном месту .
Њој тада далеког ,
У глави слику јасну ,
Брата јој блиског .
Стигавши баш тад .
Замислила се мало ,
Срце јој задрхтало ,
Видевши га тек сад .