Ночь была трудная .
Тоже и грустная ,
Сказала она тогда :
"Нет ! Не плачу; Не хочу !"
Я жить люблю и могу ,
Я всегда молюсь Богу ,
"Слава и тебе , Боже ",
Ты всё и легко можешь ,
И меня К Тебе зовёшь !
НА ОВОМ БЛОГУ МОЖЕТЕ ЧИТАТИ И КОМЕНТАРИСАТИ МОЈУ ПОЕЗИЈУ, КОЈУ БУДЕМ ОБЈАВЉИВАЛА.
НА ОВОМ БЛОГУ МОЖЕТЕ ЧИТАТИ И КОМЕНТАРИСАТИ МОЈУ ПОЕЗИЈУ, КОЈУ БУДЕМ ОБЈАВЉИВАЛА.
Ночь была трудная .
Тоже и грустная ,
Сказала она тогда :
"Нет ! Не плачу; Не хочу !"
Я жить люблю и могу ,
Я всегда молюсь Богу ,
"Слава и тебе , Боже ",
Ты всё и легко можешь ,
И меня К Тебе зовёшь !
Волела је живот као Бога .
Много јој је стало и до тога ,
Људи је нису разумели ,
То нису ни знали ни умели ,
За њу су били живе ране ,
Од зла нису хтели да бране ,
Патила је она тако ; тешко ,
Можда је чак за њу претешко ,
Са сузама на починак ишла ,
Пољуби сваку која би пошла ,
Низ образе јој сишла ; дошла .
Трудная дорога жизни .
Иду там где Бог сказал ,
Слышу птицы ,
Не хочу боль ,
Слёзы тоже так ,
Судьба жду тебя .
Као у птица лет .
Такав желим живот ја ,
Без бола , патње ; суза ,
Није то тако лако ,
Морам да се потрудим ,
Судбина ће ме водити .
Слёзы и песня .
Всё это жизнь ,
Трудно и легко,
Будет красивая ; трудная ,
Мы ей так любим .
Такви су сада животи .
И ружни и лепи ,
Тако се живи ,
Али , и с пуно бола ,
Стоички све трпети ,
Бити на ногама .
Отишао си прерано .
Болеће нас то још дуго ,туго ,
Прекинут је живот рано ,
Ране нам неће зарасти ,
У твоје руке ћемо пасти .
Смотри ночь .
Звезды есть там ,
Эта полночь ,
Звёзды есть там .
Ты ещё спишь ?
Не смотришь ?
Эту всю ночь ,
И вот полночь .
Ночь так идёт .
Утро ждём ,
Полночь зовёт .
Мы сейчас .
Поём и в ночь ,
Песня и ночь .
У тишини ноћи .
Чека кад ће доћи ,
Али , баш те ноћи ,
Мора и поћи .
Тешке ли су ноћи .
Мислила је тада ,
Мислила је сада ,
Ужасне ли ноћи .
Виђала је сене .
Те две младе жене ,
Хтеде ту да стане .
Пошла је и даље .
Ноћ је та ту шаље ,
Биће јој тад боље .
Трудный день .
Трудная тень ,
Всё тот чувствую ,
Всё тот и знаю ,
Теперь иду ,
Тебя там вижу .
Дани пролазе .
Ноћи нам долазе ,
Тешке или тужне ,
Тешке и ружне ,
И то ће проћи ,
Бољи дани доћи .
Весна есть у нас .
Зелёный день тогда ,
Река идёт .
Птицы там поют ,
Прекрасный лес ,
Солнце и вода ,
Люди долго ходили ,
Ним всё красиво .
Лепи су дани .
Сунчани и блистави ,
Реке теку .
Пада сад киша ,
Ветар све тад носи ,
Муње севају ,
Кишобрана ред ,
Људи се сад шетају .
Крепкий сон .
Дорога белая ,
Тут и зайчик ,
Медведь там видел белку ,
Снег так красиво шёл .
Ласте певају .
Сунце нас све греје ,
Цвеће сад цвета ,
Дрвеће се тад буди ,
Прве су мајске кише .
Птицы там поют .
Солнце или жара ,
Тёплая есть ночь .
Жёлтая и ночь .
Люди долго гуляют ,
Лист тут так падал .
Олујна је ноћ .
Ветар све сад носи ,
Лишће опало .
Ледена киша .
Топлота сваког дома ,
Миран је сан .
Она была одна .
Дни так быстро шли ,
На свете тут бедна ,
Люди ей знали ,
Они и молчали ,
Грустная была ,
Такая умерла .
Пролазе облаци и дани .
Желела је да зора сване ,
Надала се она тако тада ,
Плакала је она тако сада ,
Сама на том свету је остала ,
Омражена је и постала ,
Све док заувек није нестала .
Жил русский поэт .
Был русский поэт ,
Пушкин это был , гений ,
Человек хороший ,
Коротко он жил ,
Но , он дальше живёт ,
Но , он всё знает .
Док сад читам "Страдију".
И даље ћу да страдам ,
Нећу стати да се надам ,
Кроз њега писац живи ,
Свако му се сада диви ,
Ко то све само писаше ?
Радоје Домановић .
Слышишь ли ?
Как птица в ночи поёт ,
Она так весёлая ,
Там далеко жду ,
Но что ? Не знаю ,
Новую жизнь ; спокой ,
Можно так и быть у меня .
Чујем , путујеш далеко .
Видети те више нећу ,
Иди тамо где те судба шаље ,
Живећеш ; радоваћеш се ,
Срећу ћу ти пожелети ,
По последњи пут .
Где мы живём ?
Это просто вопрос ,
К сожалению , у меня не ответ ,
Знаю добрые люди ,
То же так и плохие ,
Нет ! Не молчу ,
Я им всё говорю ,
Тогда иду от них ,
Добрые люди буду хранить .
Пишем ове редове .
Уједно и размишљам ,
"Људи добри и зли",
Светла и тамна страна ,
То тако бива ,
Бог и Непомјаник ,
Увек преламање ,
Добро ће победити ,
Слава Богу !
Тоска моя есть у меня .
Живу так долго и плачу ,
Жду ещё моё время ,
Там ещё ждёт мой папа ,
Я тогда буду рада .
Отићи ћу ,али нећеш знати .
Тражићеш ме , неће ме бити ,
Далеко одавде, овог света ,
Где само тишина, мир цвета ,
Свога оца ћу тада видети ,
Такав свет ће ми се и свидети .
Истина это любовь .
Правда и есть любовь ,
Будет вот так истина ,
Будет вот как правда .
Но , думай ты лучше .
Виновата и она ,
Виновата тут зачем ?
Красивая она .
Её имя ты знаешь .
Её имя ты пишешь ,
У неё есть истина .
Ты всё это так забыл .
Бог и есть вот правда ,
Бог есть жизнь и истина .
Као најлепши цвет .
Живи она тако ,
Није јој ни лако ,
Не воли је свако .
Тај и најлепши цвет .
Увести он неће ,
Цветај , цветај за свет ,
Повести он хоће .
Истина је сав цвет .
Леп јој је мирис ,
Личи на ирис .
Чувај лако тај цвет .
Чувај тако свој цвет ,
Истина је мој цвет .
Ночь холодная .
Но тут некогда ,
Но тут некогда .
Была так она .
Печаль у неё ,
Труд у неё .
Шеташе она тада .
Као у то време ,
Носила је бреме ,
Беше боље некада .
До језера сиђе .
У води нешто нађе ,
Месец је тако сјао ,
Цео пут обасјао .
Прости нам боже .
Наши есть грехи ,
Прости нам боже .
Сегодня этот день .
Мы тоже будем тень ,
Сегодня этот день .
Грустный для нас .
Печальный для вас ,
Грустный для всё .
Пролази време .
Носимо то бреме ,
Предака свих наших ,
Грехова тих наших .
Молимо се сад Богу .
Преци нас се стиде ,
Не желе да нас виде ,
Молимо се тад Богу .
Данас је и њихов дан .
Као тај ружан сан ,
То је у њихов спомен ,
За вечни и дуг помен .
Ветер и дождь .
Время как река ,
Люди там идут ,
Новый есть день ,
Лес поёт и всё птицы ,
Море зелёное ,
Рыбки и плавают ,
Глубина и спокой .
Сунце сад сија .
Пролеће свуд цвета ,
Пада и киша ,
Облаци иду ,
Ветрови дувају ,
Лишће тад жути ,
Снегови и мећаве ,
Хладна су то јутра .
1)
Весна есть у нас .
Белый цветок ,
Птицы там поют .
2)
Солнце есть и тут .
Люди долго гуляют ,
Море идёт .
3)
Жёлтый там лист .
Ветер и дождь ,
Печаль как была .
1)
Пролеће је .
Људи сада певају ,
Цвркути птица .
2)
Ветрови су .
Лишће с дрвећа пада ,
Сиво је небо .
3)
Мећава је ту .
Сви сну дубоке снове ,
Бела гора .
Где теперь счастье ?
Тут будет несчастье ,
Всегда и Навсегда ,
Трудно време ,
Трудно и живу ,
Грустно меня ,
Грустно тебя,
Такая и судьба .
Тешко време .
Тешко бреме ,
Где сад да иде ,
Да је ти виде ,
Она тад иде ,
Њу и не виде ,
Косе је седе ,
Носе је беде .
Трудно будет .
Не желаю думать ,
О тём что болит ,
Эта просто не я ,
Пишу стихи ,
Они моя жизнь ,
Просто так и живу .
Као олово ,
Црни облак ,
Тако оне лутају ,
Сете ме некога ,
Нову рану отворе ,
И заболи много ,
Јер не зацели никада .
Она была дома .
Долго думала ,
Себе говорила :
"Ты дура!"
Была виновата ,
Но ,за что ?
Никто не знал ,
Тогда молчала ,
Тут был ей конец .
У кругу таме .
Месеца Пуног ,
Њих две седеше крај језера ,
И , тихо , тихо причаше ,
Све своје јаде ,
Полако је свитало ,
Оне су својим кућама кренуле .