Река идёт .
Дорога долгая ,
Люди гуляют ,
Месяц и Звёзды ,
Быстро так и идут ,
Тут новый день ,
Красива заря ,
Птицы снова поют там .
НА ОВОМ БЛОГУ МОЖЕТЕ ЧИТАТИ И КОМЕНТАРИСАТИ МОЈУ ПОЕЗИЈУ, КОЈУ БУДЕМ ОБЈАВЉИВАЛА.
НА ОВОМ БЛОГУ МОЖЕТЕ ЧИТАТИ И КОМЕНТАРИСАТИ МОЈУ ПОЕЗИЈУ, КОЈУ БУДЕМ ОБЈАВЉИВАЛА.
Река идёт .
Дорога долгая ,
Люди гуляют ,
Месяц и Звёзды ,
Быстро так и идут ,
Тут новый день ,
Красива заря ,
Птицы снова поют там .
Цвет ту и цвета .
Ветар јаче дува ,
Носи тада све ,
Река тече ,
Извор жубори ,
Птице певају ,
Шума се тад зелени ,
Славуј тихо ту пева .
Ветер и дождь .
Люди так и гуляют ,
Собака , кошка ,
У них всё красиво ,,
Месяц и озеро .
Киша је пала .
Ветар носи лишће ,
Људи тад седе ,
Топлина је и дома ,
Полако веје и снег .
Река идёт .
Красивый там лес ,
Месяц и Звёзды .
Жёлтый там лист .
Пал так и на улице ,
Ветер и Дождь .
Заяц тут и ждёт .
Медведь и дорога ,
Птицы там поют .
Ветар дува .
Коњи тада јуре ,
Почиње киша .
Бела је дама .
Прошетала туда ,
На путу је лед .
Мирис липе .
Људи су тад срећни ,
Жута је то ноћ .
Озеро так красивое .
Она молодая и бедна ,
Плачет долго так одна ,
Озеро как красивое .
Грустно она сказала :
"Прощай ,теперь друг мой ,
Тебя не любил враг твой ",
Печально всё рассказала .
Мать свою спросила .
Какая жизнь у неё была ?
Мать ей всё сказала ,
Дочь навсегда молчала .
Дуго она тад плакаше .
Крај тог лепог језера ,
Сви тада силно вероваше ,
Али она стаде код прозора .
Тихо је тада говорила :
"Збогом , теби што веровах ,
Збогом , јер се преварих" ,
Ућутала је , Богу се молила .
Да јој помогне и спасе .
У своје задње животне часе ,
Молила се она тако дуго ,
Отишла си од мене туго !
Ты тогда долго ходила .
Улица будет и твоя ,
Улица будет и своя ,
Ты так долго ходила ..
Что думаешь ? Что видишь ?
Кто это там только один ?
Это твой муж , ты знаешь ,
Он так грустный и бедный .
Вы больше не говорите .
Только тут тишина ,
Вот тут и тишина ,
Вы долго ,долго молчите .
Пролазиш туда много пута .
Жена је на тебе и љута ,
Шта мислиш о твом животу ? ,
Видиш ли ти ту дивоту ? .
Деца те код куће чекају .
Извињење од тебе траже ,
Али и кључ од гараже ,
Деца ће то да сачекају .
А шта би са женом ?
Што јој хаљину не купи ?
Да се Породица окупи ,
Остаде обасјана Месечевом сеном .
Ночь так грустная .
Она книгу читала ,
Спать не могла ,
Ночь так трудная ..
Жизнь как печальна .
Отлично она знала ,
Жизнь так грустна ,
Хорошо всё видела ..
Но , как она дальше ?
Думала так и раньше ,
Жизнь она любила ,
Жизнь она и жила .
Тихо је она ходала .
У то глуво доба ноћи ,
Спавати неће моћи ,
Животу се она надала .
Нико је чуо није .
Као да нешто крије ,
Дошла је до врата ,
Ту је срела брата .
Питавши је он тада :
"Што си ти будна ?"
Што си сад сетна ?
Одговори му тада .
Ветер дует .
Дождь долго так и тут шёл ,
Счастлива семья ,
Красивый тот дом ,
У ннх есть и собака ,
Кошка тоже тут у них ,
Натура прекрасная .
Дува ветар .
Чамац се тада љуља ,
И киша пада ,
Облаци иду сада ,
Сунчано и ведро ,
Прелепо је време ,
Жубори поток ,
Људи покрај њега седе .
Река идёт .
Новое и утро ,
Птица тут пела ,
Озеро красивое ,
Лягушка тоже тут ,
Прекрасная Натура .
Звезде сад иду .
Ново је то јутро ,
Река тече ,
Птице певају весело ,
Шума се зелени ,
Лептири лете ,
Сунчани је дан .
Заря новая
Александр пил чай
Владимр читает журналы
Татьяна книгу читала
Роза красивая
Александра приехала .
Снежана се буди
Устаје полако
Тања јој кува чај
Рада спрема ручак
Александра је води у школу .
Красота вот какая !
Эта она говорила ,
Когда город видела ,
Красота вот такая !
Ходила она так долго .
Дорога так трудная ,
Ходила она так долго ,
Дорога так грустная .
Наконец , она дома .
Грустна и сама ,
Долго плакала ,
Не говорила .
Почео је да пада снег .
Прекрио читав брег ,
Пошла је сама на пут ,
Брат јој је био љут .
Молио је да не иде .
Није га слушала ,
Спаковала се и пошла ,
Маглу њене очи не виде .
У Ауто је тада села .
Кофер крај себе ставила ,
Возила је она полако ,
До оца и мајке стигла лако .
Что это ты говоришь ?
Почему не молчишь ?
Нет ! Не люблю слушать ,
Не люблю тебя видать .
Свободно теперь иди .
Так всё будет лучше ,
Так всё будет больше ,
Свободно , свет види .
Ты мне был друг .
Теперь и враг ,
Я хочу молчать .
У тебя есть дорога .
Она будет так долга ,
Я желаю молчать ..
Слушам стално те приче .
Које на себе и не личе ,
Не волим све те лажи ,
Слободно у лице кажи .
Сваки пут када ту прођем .
Кроз муку и патњу дођем ,
До самог дома свога ,
За снагу молим Бога .
Захвална тад на свему .
Не , на било чему ,
У тишини боравим .
Ћутим о свему томе .
Пишем сад о овоме ,
Ћутањем све заборавим .
Молодая девушка шла .
Озеро быстро смотрила ,
Очень была она устала ,
У её сни ужаснии были .
Открыла тогда и окно .
Месяц долго смотрила ,
Ночь она просто любила ,
Закрыла так снова и окно .
Но , посмотри снова ужас !
У неё трудные сни так ,
У неё грустниые сни как ,
Для ей это новый и ужас .
Мучише је они тако .
Не беше јој све лако ,
Сваке ноћи нови снови ,
Сваки јој се и понови .
Са умором се будила .
Тражила је неку наду ,
Да не клоне при паду ,
Себи се самој чудила .
Али , гле баш тог чуда !
Ходала је она тад свуда ,
За себе је нашла и лек ,
Деловаће он тада тек .
Только всё смотри .
Это что и видишь ,
Это что и слышишь ,
Снова ты посмотри .
Тут и одна дорога .
Нет ! не очень долга ,
Свободно тут ты иди ,
Свободно ты всё види .
И ? Тут будет и конец .
Месяц тебя смотрил ,
Месяц тебе говорил ,
Да ! Это правда тут конец .
Ово је живот тај .
Непознат је крај ,
То је само један пут ,
На њега неко је љут ?
Па , куда да пођемо ?
Дај нам , Боже знак ,
Макар и Сунца зрак ,
Како да ту дођемо ?
Степенице стрме .
Њима нас води ,
Не зна нам име ,
Зашто то ради ?
Белый тут день .
Заяц и Лиса идёт ,
Лёд и мороз ,
Медведь тоже тут ,
Холодная так и ночь ,
Человек ходит ,
Дорога трудна ,
Тёплый дом ним тогда .
Тече река .
Птице тада певају ,
Сунчев је ту сјај ,
Облак је бели ,
Планина та висока ,
Пчеле тад лете ,
Шарена ливада ,
Лептири ту слећу .
Тут новая жизнь .
Долгая дорога ,
Кошка там спала ,
Гуляла одна семья ,
Ждала них и собака .
Птицы там поют .
Зелёный лес и тень ,
Закат и Солнце .
Ветер и дождь .
Жёлтая дама у нас ,
Река идёт .
Лиса так и шла .
Заяц и быстрый ,
Село белое .
Киша је пала .
Грануло је Сунце ,
Ветар дува .
Јабука цвета .
Пчеле весело зује ,
Птица тад пева .
Као и стакло .
На сунцу сав се сија ,
Стеже га мраз .
Он ей спросил : "Где идёшь ?"
Но , ты только молчишь ,
Больше с ним не говоришь ,
И дальше ты идёшь .
Дорога твоя далекая .
Месяц там как камень ,
Месяц тут и твоя тень ,
Судьба твоя трудная .
Твой друг , твой враг .
Он тебе зло желает ,
Ты знаешь , он твой враг ,
Но больше он не идёт .
Месец бео као камен .
Она тада шета сама ,
Обавија је полако тама ,
Месец сада и знамен .
Нимало није имала страха .
Храбра је она и била ,
Имала је доста свог даха ,
Будне снове је тако снила .
На путу ка својој кући .
Туга јој срце тад стеже ,
И свака суза је реже ,
Од патње ће и пући .
Приехала она дома .
Бедная и так сама ,
Не могла долго спать ,
И снова хотела ходить .
Но , была она устала .
Сон долго снова ждала ,
Морфей быстро приехал ,
И ей глубокий сон дал ,
Вот , она не устала .
Утром на работе ехала ,
Как она счастлива была ,
Очень красивый сон снила ..
У глуво доба ноћи .
Она чека њега доћи ,
Несаница је тад мучи ,
Морфеј је сну сад учи .
Док Месец тад сија .
Жубор воде јој прија ,
Полако тад тоне у сан ,
Ведра дочекује нови дан .
Лепе је снове тад снила .
Тишину лепу је имала ,
Само жубори те воде ,
У нови сан је одводе .
Пожалуйста ! Где ты ?
Пожалуйста ! Где мы ?
Это конец и наш так ?
Это конец и ваш как ?
Долгая эта улица .
Грустная тут лица ,
Мы них знаем ,
Ты них тоже знаешь .
И ? Что случилось ?
Скажи ты всё ,
Скажи мне всё ,
Вот ? Что случилось ?
Прођеш том улицом .
Па онда застанеш ,
Да видиш леп крај ,
Неко је ту покрај .
Настављаш корак .
Сваки ти је горак ,
Улазиш тад у стан ,
Започињеш нови дан .
Помераш све завесе .
Људи се тад веселе ,
Нешто ти лепо носе ,
Пред врата доносе .
Поёт тут птица .
Красиво утро ,
Он любит село ,
Лиса тоже жёлтая ,
Заяц белый как снег ,
Человек идёт быстр ,
Весёлый он так ,
Будет снова дома .
Потрча зека .
Тог јутра од лије ,
Медвед ишао ,
На путу је том стао ,
Гледао леп бели дан ,
Замишљен и тужан ,
Продужио је даље ,
Ка својој пећини ,
У свој зимски сан .
Новый тут день .
Птица одна там поёт ,
Идёт река ,
Озеро красивое ,
Вода так быстрая ,
Солнце и там далеко .
Свиће и леп дан .
Сунце сја обасја све ,
Вода тад блиста ,
Риба извирује из реке ,
Видра прелепо плива ,
Шума се сва зелени .
Невена пише
Елена музику слуша
Љубица плаче
Урош је љут
Дубравка се пакује
Ивана јој помаже .
Твои будут шаги .
Твои будут теги ,
Это ты всё знаешь ,
Ты им всё веришь .
Посмотри их всё !
Думай что он идёт ?
Конечно , он не любит ,
Но , ты это знаешь .
Слава Богу за всё !
Ты знаеешь что и чьё?
Ходишь так легко ,
Идёшь , там далеко .
Улицама тад прођеш .
Њима се тад вратиш ,
Да ли ти то знаш ?
Да ли све то видиш ?
Дуго си се мучио .
Животом се намучио ;
Да ли си нешто научио ?
Или си све проучио ?
Сада само корачај .
Тихо као некада ,
Онда се тамо враћај ,
Тихо као никада .
Холодная была зима .
Она тогда ехала далеко ,
Нет ! Не было так легко ,
Белая окна ; лёд и зима .
Ехала долго у брата .
Тут была и собака ,
Конечно и кошка ,
Видела своего брата .
Ах ! Боже ! Какая радость .
Эта была большая честь ,
Была очень , очень голодна .
Её брат сделал и щи .
Тут была и рыба ,
Вкусная эта рыба .
У тишини те ноћи .
Спремна на пут поћи ,
Један кофер и тајне ,
На небу звезде сјајне .
Жури да тамо стигне .
Воз је тада ту дошао ,
Брзо је туда и ишао ,
Куца и срце ту стегне .
Ах ! Радости велике .
Добија и госте неке ,
За сто су они сели .
Дошла је ту тада .
Пробуди се нада ,
Укусну чорбу јели .
Жила она одна .
Судьба так бедна ,
Шла так далеко ,
Не было легко .
У неё тоска была .
Нет ! не говорила ,
Только так писала ,
Бабушки написала .
Вот письмо долгое .
Ничего так другое ,
Бабушка ей спросила ,
Бога для ей и просила .
Освртала се она тада .
Надала се као никада ,
Да ће ићи тако далеко ,
Да ће јој бити све лако .
Али не , није тако било .
Сетила се она нечега ,
Плаче , али због чега ?
У животу се све збило .
Имала је она свога брата .
Отпутовао је једног дана ,
Заболела ју је много та рана ,
Али , он стајаше код врата .
Девушка молодая .
Тут долго гуляла ,
Месяц она смотрила ,
И тихо так говорила .
Почему у меня тоска ?
Что случилось со мной ?
Что случилось с тобой ?
Зачем ещё у меня тоска ?
Так говорила про себя .
У дома тогда была одна ,
Всегда и грустна и бедна ,
Наконец , писала всё тебе .
Под светлом Месечине .
Лугом се шетала тад она ,
Што то чини ? То она зна ,
Многи људи тако и чине .
Одлази до реке бистре .
Да умије тужно лице ,
Не чује ружне улице ,
Месец и очи јој бистре .
Полако се кући враћа .
Мора брзо да стигне ,
Чекају је њена браћа ,
Радост јој срце стегне .