Спиишь...
Ох нет !
Не спишь .
НА ОВОМ БЛОГУ МОЖЕТЕ ЧИТАТИ И КОМЕНТАРИСАТИ МОЈУ ПОЕЗИЈУ, КОЈУ БУДЕМ ОБЈАВЉИВАЛА.
НА ОВОМ БЛОГУ МОЖЕТЕ ЧИТАТИ И КОМЕНТАРИСАТИ МОЈУ ПОЕЗИЈУ, КОЈУ БУДЕМ ОБЈАВЉИВАЛА.
Я так далеко .
Тебе есть легко ,
Ещё не молчишь ,
Ты так и счастлив ,
Эта свобода ,
Иду там не ты ,
Свобода ? Ты ? Нет !
Више ти не сметам .
Више не ометам ,
Твоја је слобода ,
Сада је слобода ,
Кад ме више нема ,
Уста нису нема ,
Слобода је има .
Любовь любит
Любовь живёт ,
Так растёт ,
Любовь поёт .
Любовь есть жизнь .
Любовь не тень ,
Любовь есть день ,
Любовь есть сон .
Она слово .
Будет ново ,
Она слово .
Нет! Не молчи .
Говори ,
Нет ! Не молчи .
Љубав је у нама .
Од ње бежи тама ,
Љубав није сама ,
Љубав је у вама .
Љубав је и света .
Као леп цвет цвета ,
Љубав се рађа ,
Љубав не вређа .
Љубав је вера .
Не ни невера ,
Љубав је вера .
Љубав сада живи .
Нама се тад диви ,
Њој дан није сиви .
Грустна была .
Ночь есть так долга ,
Ещё не спала ,
Долго думала ,
Письмо писала ,
Снова плакала ,
Устала была ,
Долго так снила .
Жалила је она .
У то глуво доба ,
Тужила је она ,
Крај тог гроба ,
Патила је она ,
Тако не треба ,
Снила је тад она ,
То је потреба .
Нет ! Мне не жаль .
Твоя есть боль ,
Ты виноват ,
Только ты всё ,
Знаешь кто он ,
Прощай !
Не ! Није ми жао .
Што си се ти дао ,
Мене си издао ,
Себе си одао ,
Јадно продао ,
Злу се предао .
Красивый .
Люди гуляют сюда ,
Жизнь или песня ,
Время быстро ,
Долгая ночь теперь ,
Ветер ждёт дождь ,
Холодная и зима ,
Больше не жизни , лёд , снег .
Јутро лепо .
Цветни су мириси ,
Птице нам поју ,
Пала је киша ,
Туга шета улицом ,
Људи тад плачу ,
Црни облак ту дође ,
Разведри се тад .
Зиму я люблю .
Холодный там голос ,
Снег и не у нас .
Жёлтый есть день .
Люди так и гуляют ,
Дождь и ветер .
Лето нам дође .
Кукавица сад кука ,
Сунце ту сија .
Ветар дува .
Улицама он ходи ,
Киша тад пада .
Тебе больше не верю .
Для меня ты есть зло , змея ,
Зачем я тебе писала ?
Прощай! Не верю ,
Всё знал обо мне ,и что так ?
У тебя живёт зло и ложь ,
У меня снова эта боль ,
Наконец И .Прощай !
Она је сада сама .
Убија је и патња ,
Та њена зла пратња ,
Рече сама :"Авај!"
Боже Ти све знаш увек ,
Враг ме тај изда знај ,
Нечовек је и крај .
Как это болит ,
Болит Гордость ,
Гордость плохая и злая ,
Злая как змея ,
Змея которая у Вас живёт ,
Живёт ; растёт ,
Растёт но и с Вами умирает .
Гордељивци ,Ко сте Ви ?
Ви који себе уздижете ,
Уздижете , а друге понижавате ,
Понижавате без срама ,
Срама којег у Вама нема ,
Нема али и дела су Вам таква ,
Таква Аспидини породи ,
Породи нечисти ,
Нечисти и зли .
Это твой дом .
Всё будет хорошо ,
Звёзды идут далеко ,
Прекрасная ночь ,
Приехала надежда .
Она стоји ту сама .
Месечина сија ,
Сваки траг се види ,
Креће полако ,
У потрагу ,
Нада је сада ту .
Всё было прекрасно .
Жизнь спокойная ,
Но , короткое всё ,
Как я верила ?
Тебе ? Ты есть ложь!
Живела сам мирно .
Покрај реке ,
Али , све се промени ,
Људи одоше ,
Добри нестадоше ,
Они што ми говорише бејаше лаж .
Поэт мой любимый .
Сегодня этот день , грусть ,
Точно 187 лет друг наш ,
Ты умер , тоска , жаль ,
Твоя судьба была злая ,
Твоя смерть ужасная,
Но , это только и сон ,
У тебя новый день .
Пролазе векови .
Али и те године ,
187 лета је данас ,
Песниче мој , мир ти ,
Пријатељу наш ти ,
Тужан је сваки тај дан ,
Нек буде ружан сан .
Девушка была .
Его ждала ,
Руку дала ,
Девушка жила .
Но , парень нет .
Плакала она ,
Знала всё она ,
Но , парень нет .
Узнала она .
Кто он точно был ?
Молила Бога .
Бесь он точно был .
Бог ей сказал ,
Бесь тот прах был .
Девојка стајаше .
Лепа и бејаше ,
Нешто тад видеше ,
Као да седеше .
Приђе полако .
Непомјаник беше ,
Скверник седеше ,
Не беше јој лако .
Црн као баш та ноћ .
Крстила се она ,
Морао је доћ .
Прекрсти се тад .
Нестаде га сада ,
Знала је његов пад .
Месяц смотрил ей .
Она долго плакала,
Тихо говорила:
"Месяц , ты всё тот знаешь ",
Как ему верила ,
Месяц всё слышал сказал :
"Да! Я всё видел ,знаю",
Он виноват навсегда ,
Счастлива будь ты всегда ,
Он тоже будет плакать ,
И вот ? Так всё случилось .
Месец сија у ноћи .
Нада се да ће доћи ,
Реци тад приђе ,
И воду тад захвати ,
Сова миша ухвати ,
Лице је ту умила ,
Од суза опрала ,
Звезда рој гледаше ,
И у кућу уђоше .
Не люблю зло .
Оно так ужасно ,
И очень плохо ,
Видишь , идёт Змея ,
Тебя желает всё зло ,
Нет ! Не смотри там ,
Змея там идёт ,
Тебя не видела ,
Слава Богу !
Проклети били .
Аспидини породи ,
Ко вас само роди ?
И толико породи ?
Пуни сте злобе ,
Само сте глобе ,
Породи Аспидини ,
Долазе нови дани ,
Породе Аспидин ,
Заувек нам нестани ,
Животи су нам очајни .
Утро тепло .
Птицы поют , счастье есть ,
Трава цветок ,
Конец лета тут ,
Медный лист пал на нас ,
Ветер и дождь ,
Октябрь и вот осень ,
Люди не на улице .
Ветар дува .
Носи све и са собом ,
Киша је тешка ,
Све се то мења ,
Веју јаки снегови ,
Пустош је свуда ,
Улице побелеле ,
Људи тешко иду тад .
Жёлтый лист пал .
Дедушка так ждёт внука ,
Осень и дождь есть ,
Говорили они ,
Ужин на столе .
Белый день есть .
Красная белка тут ,
Синица поёт .
Медвед там идёт .
Ему должен сон и снег ,
Картинка есть .
Месяц там в ночи .
Высокая Гора ,
В Лесу и Сова .
Сунчани дан .
Таласи им шапућу ,
Врели песак .
Тмурне ноћи .
Муње небом севају ,
Слика јесени .
Планина бела .
На самом врху је шлаг ,
Грудва пада .
Красивое озеро .
Месяц и звёзды тогда в ночи ,
Молодая девушка , плачет ,
Ей этот имя не значит ,
Себя она тогда и лечит ,
Пишет , читает книги в ночи ,
Но , к сожалению не покоя ,
Дальше она плачет , долго так ,
И тогда она умерла .
Седела је она тако .
Није јој тад било лако,
Крај језера беше ,
Таласи тада пљускаше ,
Сузе у воду падаше ,
Дуго ,дуго и плакаше ,
Очи у ноћи гледаше ,
У зору се склопише .