Люди гуляли .
Собака шла тут тоже ,
Кошка там спала ,
Река идёт ,
Зелёный тот и лес ,
Озеро тут ,
Ужасная жара ,
Месяц и звёзды идут ..
НА ОВОМ БЛОГУ МОЖЕТЕ ЧИТАТИ И КОМЕНТАРИСАТИ МОЈУ ПОЕЗИЈУ, КОЈУ БУДЕМ ОБЈАВЉИВАЛА.
НА ОВОМ БЛОГУ МОЖЕТЕ ЧИТАТИ И КОМЕНТАРИСАТИ МОЈУ ПОЕЗИЈУ, КОЈУ БУДЕМ ОБЈАВЉИВАЛА.
Люди гуляли .
Собака шла тут тоже ,
Кошка там спала ,
Река идёт ,
Зелёный тот и лес ,
Озеро тут ,
Ужасная жара ,
Месяц и звёзды идут ..
Плови ту Месец .
Звезде тада и плешу ,
Нови је то дан ,
Птице тад лете ,
Природа пева ,
Река тече ,
Људи ту и шетају ,
Извор жубори .
Новый тот день .
Птица весёло пела ,
Река идёт ,
Месяц смотрил село ,
Звёзды быстро идут .
Јеленак лети .
Ка заласку је Сунца ,
Свитац се види ,
Светли у том мраку ,
Цврчак тад пева .
Какая это тоска была .
Тут только и жила ,
У неё не было друга ,
К сожалению ,да врага .
Всегда когда хотела помощь .
Никто тут не был ,
Для ей не знал ,
Грустная тот помощь .
Ехала очень быстро .
Должна быть в городе ,
Там не было голоде ,
Приехала так быстро .
Као кроз лавиринт живота .
Тако давно ходаше она ,
Излаз хтела је да зна ,
Слобода је дивота .
Мучила се тако дуго .
Никога имала није ,
Тајне вешто крије ,
Тако буде , о туго !
Мењало се баш све .
У минути те две ,
Много је патила ,
Живот је схватила .
Красивая она была .
В комнате писала ,
Так она и жила ,
Свой сон записала .
Тут есть и село .
Дорога долгая ,
Ночь холодная ,
За ночь всё бело .
Трудная это жизнь .
У неё жила надежда ,
Красивая надехда ,
Грустная это жизнь .
У некој далекој забити .
Живеше тада она сама ,
По лику је права дама ,
Мислила је где ће бити ?
Волела је да прича .
Културно изражава ,
С људима да поприча ,
Све лепо да подржава .
Али ,тињаше у њој нада .
Имати пријатеља правог ,
Нажалост , у очај тад пада ,
Имала је врага грозног .
Быстро она ходила .
Дорогу не видела ,
Думала и знала ,
Быстро пропала .
Где бы теперь была ?
Она так устала ,
Своё время ждала ,
Всё она и забыла .
Приехала так дома .
У ему она жила сама ,
Была просто устала ,
Долго , долго спала .
Ишавши дугим путем .
Месец јој беше сапутник ,
Светиљка и тај путник ,
Обасјан сјајем жутим .
Стигла је до куће .
Мисли је те муче ,
Видела је пруће ,
Хтеле су да је науче .
Крочила је у собу .
Упалила је лампу ,
На зиду као палму ,
Заспа у глувом добу .
Белый лебедь .
Озеро глубоко ,
Лягушка и тут ,
Красивый тот лес ,
Быстрая река ,
Люди так счастливи ,
Весёлая натура ,
Птица долго пела .
Лабуд ту плива .
Језером је плавим ,
Остаде траг ,
Обасја се извор ,
Заблиста тада поток ,
Жаба ту крекеће ,
Шума тихо шапуће ,
Сунце пролази кроз крошње .
Девушка пишет .
Очень и весёлая ,
Кошка у неё ,
Морфей тут ,
Уснила быстро ,
Красивый сон ,
Месяц ей смотрил .
Звезде сад сјаје .
Месец гледа ка селу ,
Нова зора ,
Сви иду на посао ,
Неко пије чај ,
Сунце вири кроз крошње дрвета .
Вера слуша радио
Радмила пегла веш
Ема чита књигу
Марија црта стрип
Емилија слаже постељину .
Какая эта красота .
Месяц и тихая ночь ,
Она тут гуляла ,
Месяц и тихая ночь .
Приехала так дома .
Была очень устала ,
Жила вот сама ,
Долго и спала .
Новое утро !
Дорога далекая ,
Ясное утро ,
Дорога легкая .
Ноћ је пуног Месеца .
У тој тишини неко хода ?
Њу страх пресеца ,
Да се суочим с тим , када ?
Пажљиво она ходаше .
Кроз сву ту тмину ,
Језиву јој помрачину ,
Очи њене свуд гледаше .
Дошла је до краја пута .
Престаде тад да лута ,
У кућу је своју ушла ,
Ка соби тад пошла .
Слыши свой голос .
Ветер любит твой волос ,
У тебя есть дорога ,
Трудна и долга .
Вот , тут и гора .
Это ты знаешь ,
Это ты видишь ,
Вот тут и моря .
Всё тогда законила .
Стихи снова писала ,
Правду эту написала .
Теперь так устала .
Желаешь спать ,
Свободу дать .
Као у срећна времена .
Тако ми дођеш у сан ,
Улепшаш ми лош дан ,
Нисмо носили бремена .
Погледај сад све око себе .
Ти то умеш ; ти то знаш ,
Неко се сети тад и тебе ,
Кроз живот све сазнаш .
Никада не одустај .
Не седи , већ устај ,
Никако не застај .
Кад дођеш до краја .
Чућеш , неко набраја ?
Не брини , до краја .