Акростих("Время")

Всегда быстро идёт

Раньше не было так

Ех, точно так

Много быстро живём

Я это не люблю.

Акростих("Снага")

Стално варира

Некада је имамо,некада немамо

Али је увек ту

Губимо је некад без потребе

Али је увек вратимо.

Эпиграмма("О тебе думаю")

Часто о тебе думаю.

И глубоко задумаю,

Зачем твоя судьба была злая?

Жизнь плохая?

Епиграм("Ноћ")

Када си отишао била је ноћ.

Без икакве речи,

Да те у тој намери спречи,

Овај свет си напустио када је била поноћ.

Элегия("Никогда больше!")

Я тебя не видела никогда больше.

Я тебя видела много раньше,

Теперь, ты далеко, но слышу голос твой,

Ты больше не здесь, ты был хороший друг мой.

Елегија("Изгубљени снови")

После тебе, ништа није исто.

А понајвише изгубљени снови,

Посебно сада ови,

Све испред тебе, остаде чисто.

"Тайна"

Ничего не говорила.

У неё была тайна,

Сегодня поговорила,

У неё больше не была тайна.

Просто так хотела.

Она была хорошая,

И не была злая,

Но, она так хотела.

Это было всё, только тайна.

Теперь она говорила,

У неё была тайна.

Была хорошая.

И дорогая,

Она так желела.

"Ружа"

Увела је ружа.

Она свакоме радост пружа,

Нестао је тај цвет,

Као цели свет.

Леп мирис је давала.

Нема је више,

Све је тише,

И ништа није одавала.

Неко је тражи.

Савет да потражи,

Али све губи.

Тамо све пише.

Није тајна,

Она више не дише.

"Ничего не говори"

Была красивая ночь.

Она хорошая и молодая,

Только себе говорила:"Ничего не говори",

Очень красивая ночь,

Она подругу ждала,

"Ничего не говори"-говорила тихо себе,

Подруга приехала,

Она была счастлива,

Но мало странная,

Потому что больше молчала,

Она такая не была,

Подруга ей спросила:"Что с тобой?"

Она только тихо сказала:"Ничего!"

Она была счастлива.

Никогда несчастлива.

"Ко си ти?"

Била је ведра ноћ.

Она је пријатеља чекала,

Чула је питање:"Ко си ти?"

Да прође, мало је сачекала.

На пут је морала поћ'

Пријатеља је дочекала,

Али питање није нестајало,

"Можда сам мало причекала?"-рекла је.

Пријатељ ју је погледао и питао шта јој је?

Рекла је:"Ништа ми није само на пут крени",

Учинио је како је рекла,

Суза јој је низ образ текла,

Она ју је пекла,

Страх је у њој остао,

Али глас је нестао.

И питала се које то био?

И шта је тиме добио?

Ништа, само је изгубио.

"Счастье"

Нам должно счастье.

Не больше несчастье,

Мы желаем нечто красиво,

Не желаем ничего некрасиво.

Да! Точно так.

Мы желаем счастье,

Никакой несчастье,

Это будет плохо, мы знаем как?

"Срећа"

Потребна нам је срећа.

Доста је било несрећа,

Па макар била трећа,

Од свих ће бити већа.

Она је ту негде.

Увек срећа,

Никако несрећа,

Она нас не одводи нигде.

"Баллада о жизне"

Ой! Жизнь! Где так быстро идёшь?

Очень быстро ходишь,

И ничего другое не видишь,

Ты идёшь быстро как время,

Нет! Жизнь, я жду своё время,

Завтра есть новый день,

Ты теперь как тень.

"Балада о теби"

Да, друже мој, пишем баладу о теби.

Давно сам написала и о себи,

Али сада нећу,

Јер о теби писати хоћу,

Знам, тешко спаваш,

А још теже сниваш,

Ех, тако то бива,

Код тебе се нешто збива,

Од мене нешто кријеш?

Друже мој, ја знам све и ништа не можеш да прикријеш.

"Ода реке"

Ты всегда красивая.

Для меня хорошая,

Ты как время идёшь,

И ничего не ждёшь.

"Ода истини"

О твојој лепоти певам.

И све ћу да одпевам,

Правда је увек лепа,

Истино! Ти си прелепа!

"Судьба"

Почему злая моя судьба?

Судьба котрая тоже как и жизнь,

Жизнь тоже такая,

Такая, значит никакая,

Никакая и плохая,

Плохая как судьба,

Судьба мы так живём,

Живём как она говорит,

Говорит очень плохо,

Плохо для нас,

Нас , но мы живём,

Живём и трудно и грустно.

"Говор"

Волим леп говор.

Говор у којем нема зла,

Зла које хоће да надвлада разум,

Разум који нас води,

Води, али неке одводи,

Одводи до стуба срама,

Срама и стида,

Стида који не осећају,

Осећају само благу бол,

Бол која се с њима сједињује,

Сједињује и постају једно.

Сейчас пишу

Легко и красиво

Оно може быть и трудно

Вижу так всё

Оно тоже знает быть и хорошое

Сањамо о њој

Речима је призивамо

Ех, ако нас неће ништа не вреди

Ћутимо сада и чекамо

Ако се неко чудо деси?

Эпиграмма("Жизнь грустная")

Жизнь грустная.

Тоже так и трудная,

О неё пою,

О неё всё знаю.

Епиграм("Живот је кратак")

Живот је кратак.

Некоме буде горак,а некоме сладак,

Некоме срећа,

А некоме несрећа.

Элегия("Жизнь твоя")

Друг мой,  жизнь твоя.

Тоже грустная как моя,

Я плачу,

Но просто это не хочу,

Тоска у меня,

Она тоже и у тебя.

Елегија("Запамти")

Друже мој,  запамти.

И све добро упамти,

Да је живот само један,

И да није сваки бедан,

Судбина је зла,

Такве нам је животе дала.

Сонет("Стих")

Я поэт и пишу стих.

Теперь, я пишу,

Он будет очень тих,

Всё я это напишу.

Моя жизнь есть стих.

У меня тогда будет счастье,

Никакой несчастье,

Он будет очень тих.

Я всё пишу.

Это и напишу,

Потому что я поэт.

Я себя слышу.

Просто как дышу,

Я должна петь.

Сонет("Ова ноћ")

Тешка је ова ноћ.

Нема ни даха,

Али ни ваздуха,

А време је на спавање поћ'.

Биће лепша ноћ.

У то желим да верујем,

Све ће на боље доћ',

Не могу да не верујем.

Месец је жут.

Крећем на пут,

Морам тамо да стигнем.

Небо је ведро.

У мору се огледа сидро,

Трудим се да све препреке престигнем.