Пишешь но кому ?
Что всё говоришь ?
Почему не молчишь ?
Читаешь но кому ?
Ты видел судьбу ..
Зло тебе дала ,
Зло видела ,
Ты узнал судьбу .
Слышишь свой голос .
Видишь и свой волос ,
Тут дождь и ветер ,
Снег так быстро идёт .
НА ОВОМ БЛОГУ МОЖЕТЕ ЧИТАТИ И КОМЕНТАРИСАТИ МОЈУ ПОЕЗИЈУ, КОЈУ БУДЕМ ОБЈАВЉИВАЛА.
НА ОВОМ БЛОГУ МОЖЕТЕ ЧИТАТИ И КОМЕНТАРИСАТИ МОЈУ ПОЕЗИЈУ, КОЈУ БУДЕМ ОБЈАВЉИВАЛА.
Пишешь но кому ?
Что всё говоришь ?
Почему не молчишь ?
Читаешь но кому ?
Ты видел судьбу ..
Зло тебе дала ,
Зло видела ,
Ты узнал судьбу .
Слышишь свой голос .
Видишь и свой волос ,
Тут дождь и ветер ,
Снег так быстро идёт .
У то време лоше .
Носиш бреме наше ,
Живиш тешко тад ,
Живиш тешко сад .
Али судба је таква .
Зло са собом носи ,
С њим све коси ,
Знаш , та судба каква ?
Продужи тад даље .
Видећеш све боље ,
Неко ти снагу шаље ,
Да имаш све воље .
Новый тот день .
Солнце так и высоко ,
Люди гуляют ,
Быстрая река ,
Снова тут и так идёт ,
Собака и кошка тут ,
Жизнь так красивая .
Јутро свиће .
Сунце буди и људе ,
Уморни су ,
Месечина је била ,
Сијале су и Звезде ,
Кретали су на посао ,
Природа је весела ,
Радост је у свима .
Новый тот день .
Море красиво ,
Поёт там птица ,
Но , тут и закат ,
Месяц и Звёзды играют ,
Жизнь красивая .
Певају птице .
Море тече туда ,
Месечев је сјај ,
Сада високо на небу ,
Звезде плешу тада ,
Све је тад весело ,
Живот је леп .
Катарина гуляла
Ольга дома читала
Мария долго учила
Наташа письмо писала
Анастасия пела
Татьяна слышила
Анна спала ..
Молодая девушка .
Сквозь лес шла ,
Одно место нашла ,
Молодая девушка .
Хотела видеть всё .
Никто не был тут ,
Холодно ,чуть-чуть ,
Знала это чьё ?
Тут жил страх .
Холодное дыхание ,
Быстро и писание ,
Тот был один дух .
Ходала је у ноћи .
Хтела је кући поћи ,
Али на сестру наиђе ,
И другим путем пође .
Док је она тако ишла .
До воденице је дошла ,
Осетила је неки страх ,
Који јој леди и дах .
Никога видела није .
Ту се неко крије ,
Сену прикрије ,
Очи сакрије .
Как грустна птица .
Такая теперь она ,
Поёт это птица ,
За боль знает .
Зелёный там лес .
Тут и свобода ,
Красивая свобода ,
Прекрасный лес .
Долго так ходила .
Звезда ей сказала ,
Где это счастье ?
Шла и слышила ..
И вот тут была ,
Теперь всё узнала .
Као птица сломљеног крила .
Тако нежна она је била ,
У себи је патила ,
На време схватила .
Иако је сама .
Слободу нема ,
Нити вољу ,
Ту јој је тама .
Биће њој боље .
Оствариће жеље ,
Отићи ће одавде .
Из далека тад .
Мислиће она ,
Али , не то Бог зна .
Утром всё слушала .
Труднно так дышала ,
Стихи свои писала ,
Поздно всё их написала .
Холодная была ночь .
Снег так быстро шёл ,
Тоже так и пришёл ,
Холодная была ночь .
И стена такая .
Окно смотрила ,
И стена какая ,
Окно так смотрила .
Седела је тог дана .
Обрхвана неком тугом ,
Тако тешком и дугом ,
Киша је пала тада .
Излазила из куће није .
Зашто да то крије ?
Књигу је тад читала ,
Нове речи прочитала .
Изненађена она беше .
Да каже нешто хтеде ,
Али је мисао прене ,
И на починак крене .
Красивый твой город .
Но , у тебя есть голод ,
Тоска так трудная ,
Тоска так грустная .
Ты ещё желаешь счастье ?
Но , где и когда идёшь ?
Что о её всё знаешь ?
У тебя есть несчастье .
Подожди пожалуйста !
Ещё не время для ей ,
Подожди пожалуйста ! ,
Ещё не иди у ей .
Живот је такав .
Можда никакав ,
Зато се боримо ,
И , изборимо .
Ту је негде срећа .
Тражи , па ћеш наћи ,
До ње ћеш лако доћи ,
У реду ту трећа .
Чека само тебе .
У сну је нађеш ,
Мир пронађеш ,
Не мисли на себе .
Птица тут поёт ..
Высокая гора ,
Белый и снег ,
Лиса и заяц ,
Медведь тут приехал ,
Белка снова там ,
Люди там идут долго ,
Красивая сказка .
Плаво море .
Чамац туда и плови ,
Сунчан је то дан ,
Облак је и ту ,
Јаку кишу доноси ,
Птица тад пева ,
Нема више облака ,
Ведро је и лепо .
Ветер дует ..
Люди гуляют долго ,
Река идёт ,
Птица летает легко ,
Там где им будет тепло .
Жёлтая дама .
Люди трудо идут ,
Лист тут и так пал .
Бела роза .
Девушка письмо пишет ,
Месяц и Звёзды .
Солнце высоко ..
Река быстрая ,
Птица тут поёт .
Пчеле ту лете .
Цвеће мирише ,
Бели се облак .
Ветар дува .
Чамац се љуља тада ,
Киша почиње .
Брдо је бело .
Дугачак је ту и пут ,
Снежна је дама .
Старушка была дома .
Жила она одна ,
Была так бедна ,
Старушка была сама .
Холодно у неё было .
Зима была трудная ,
Зима была ужасная ,
Очень холодно было ..
У неё не дети .
Грусть и тоска ,
Не могла петь ,
Печаль и тоска
У кутку једне хладне собе .
Седела је и мислила она ,
Сетила се , пропустити зна ,
У кутку те хладне особе .
Велика је то кућа била .
Зима је тад била најјача ,
На поклон ју је добила ,
Хтела је самоћу да надјача .
Успела у томе није .
Зашто да се то крије ?
Лед на том стаклу ,
Тугу јој подстакло .
Навсегда она грустна .
Пишет стихи мало ,
Навсегда она печальна ,
Читает стихи мало .
Что это случилось ?
Тихо так говорила ,
Всё это случилось ,
Всегда так говорила .
Знаете , это судьба .
Наша или ваша ,
Просто злая судьба ,
Твоя или моя .
На балкону она стајаше .
Сузним очима Месец гледаше ,
Тако је све до јутра ту бдила ,
И тог јутра тешко се будила .
Питаше се она тада :
"Каква је ово судбина ,
Коме дата она сада ?"
Тужна је то дубина .
Тако је она мислила .
Мисли своје писала ,
Сваку бол записала ,
Заборав није дописала .
Плохо она спала ..
Себе лекарство дала ,
Свою мать видела ,
Очень трудно дыхала .
Комната бедная .
Она мужа ждала ,
Судьба ужасная ,
Ему чай и дала .
Но , утром .
Мать свою видела ,
Так было и днём ,
Её мать долго спала .
Устаје тада полако .
Види се , није лако ,
Прозоре она отвара ,
Своја ремек -дела ствара .
Баш у рану зору .
Црта све тако ,
Заборавља на мору ,
Кичицу држи лако .
Завршила је слику .
Ту нову прилику ,
Не баш по лику ,
Створи навику .
Новый тот день .
Быстрая река ,
Птицы так поют ,
Люди идут там долго ,
Прекрасная ночь ,
Месяц и звёзды ,
Красивая натура ..
Птице певају .
Протиче река ,
Врба ту листа ,
Природа цвета ,
Предивна је то ноћ ,
Месец се смеши ,
Звезде сводом плешу ,
Све је тад весело .
Месяц смотрил .
Озеро так идёт ,
Звёзды тоже тут ,
Прекрасное небо ,
Спокойная ночь ,
Люди долго гуляют .
Месец тад гледа .
Језеро је тихо ,
Звезде сад плешу ,
По небу ноћном ,
Од свих Сазвежђа ,
Галаксија даљних ,
Прелепа је то ноћ ,
За свако људско око .
Чай тогда пили
Екатерина письмо писала
Людмила книгу читала
Олга дому ехала
Вера была в кухне
Елена долго говорила
Катарина ей слушала .
Чедомир прича
Оливера га слуша
Вера чај кува
Емилија клавир свира
Катарина књигу чита .
Некогда давно ты говорил .
Нет ! Ты тогда не молчил ,
Ты был так друг хороший ,
Теперь только враг опасный .
Как я была так глупая ?
Верила в тебя снова ,
Бывала в тебе новая ,
Так я была и слепая .
Сейчас когда у меня трудно .
Скажи , где ты ? Мой враг ,
Больше ты не мой друг ,
Это для меня так грустно .
Прођеш покрај мене .
Као покрај неке сене ,
Заборавиш ми и име ,
Шта ти имаш с тиме ?
Другови некада ми бисмо .
Али , више не ,не поново ,
Желим нешто друго , ново ,
Дружили се некад да јесмо .
Све се то заборави лако .
Утешне речи баш тада ,
Сада се ту борави како ?
Сазнаћеш овде баш сада .
Так грустна была .
Дождь так шёл ,
Снег приехал ,
Как печальна была ?
Но , кто ты вообще ?
Твоё имя она звала ,
Тебя она не знала ,
Но , кто ты вообще ?
Сон она снила .
Тихо говорила ,
Что это случилось ?
Она желает знать .
Кто ты или вы ?
Быстро будет узнать .
Читаше она једно писмо .
Сузе су јој тада лиле ,
Раније нису ту биле ,
Читаше она то писмо .
Док је снивала .
Твоје име је звала ,
Кад се пробудила ,
Твоје име није знала .
Непознат си био .
Непознат остао ,
Зашто те зваше ?
Као нека коб .
И зли усуд ,
Ви се не знаше .
Ходила долго на улице .
Этот город так знала ,
Давно его она узнала ,
Шла так долго на улице .
Время было очень поздно .
И ходила так дома ,
И была так сама ,
Время было очень поздно .
Но , это лицо видела .
Очень плохое лице было ,
Тогда быстро шла дома ,
Там была кошка не сама .
Пролази тако крај пута .
У мислима својим лута ,
Али не може да заборави ,
Место где сада ту борави .
Прозоре тада отвори .
Види и две улице ,
Али и сад то лице ,
Истог трена очи затвори .
Врати се у собу своју .
Седне тада у фотељу ,
Узме књигу неку стару ,
Да испуни ту жељу .
Трудная твоя дорога .
И это жизнь твоя ,
Злая судьба твоя ,
Грустная твоя дорога .
Ты ехал так в город .
У тебя есть голод ,
Зачем всё так ?
Зачем всё как ?
На улице никто ..
Спросили для тебя ?
Нет ! Никогда никто ,
Береги только себя .
Не скривај поглед .
Хладан је као лед ,
Реци ми баш све ,
Макар у речи две .
Сада и ћутиш .
Зашто баш тако ?
Зар ти није лако ?
Тада и слутиш .
Слободно сад иди .
Све људе тад види ,
Кад одеш од мене ,
Видећеш део сене .
Река идёт .
Дорога долгая ,
Люди гуляют ,
Месяц и Звёзды ,
Быстро так и идут ,
Тут новый день ,
Красива заря ,
Птицы снова поют там .
Цвет ту и цвета .
Ветар јаче дува ,
Носи тада све ,
Река тече ,
Извор жубори ,
Птице певају ,
Шума се тад зелени ,
Славуј тихо ту пева .
Ветер и дождь .
Люди так и гуляют ,
Собака , кошка ,
У них всё красиво ,,
Месяц и озеро .
Киша је пала .
Ветар носи лишће ,
Људи тад седе ,
Топлина је и дома ,
Полако веје и снег .
Река идёт .
Красивый там лес ,
Месяц и Звёзды .
Жёлтый там лист .
Пал так и на улице ,
Ветер и Дождь .
Заяц тут и ждёт .
Медведь и дорога ,
Птицы там поют .
Ветар дува .
Коњи тада јуре ,
Почиње киша .
Бела је дама .
Прошетала туда ,
На путу је лед .
Мирис липе .
Људи су тад срећни ,
Жута је то ноћ .
Озеро так красивое .
Она молодая и бедна ,
Плачет долго так одна ,
Озеро как красивое .
Грустно она сказала :
"Прощай ,теперь друг мой ,
Тебя не любил враг твой ",
Печально всё рассказала .
Мать свою спросила .
Какая жизнь у неё была ?
Мать ей всё сказала ,
Дочь навсегда молчала .
Дуго она тад плакаше .
Крај тог лепог језера ,
Сви тада силно вероваше ,
Али она стаде код прозора .
Тихо је тада говорила :
"Збогом , теби што веровах ,
Збогом , јер се преварих" ,
Ућутала је , Богу се молила .
Да јој помогне и спасе .
У своје задње животне часе ,
Молила се она тако дуго ,
Отишла си од мене туго !
Ты тогда долго ходила .
Улица будет и твоя ,
Улица будет и своя ,
Ты так долго ходила ..
Что думаешь ? Что видишь ?
Кто это там только один ?
Это твой муж , ты знаешь ,
Он так грустный и бедный .
Вы больше не говорите .
Только тут тишина ,
Вот тут и тишина ,
Вы долго ,долго молчите .
Пролазиш туда много пута .
Жена је на тебе и љута ,
Шта мислиш о твом животу ? ,
Видиш ли ти ту дивоту ? .
Деца те код куће чекају .
Извињење од тебе траже ,
Али и кључ од гараже ,
Деца ће то да сачекају .
А шта би са женом ?
Што јој хаљину не купи ?
Да се Породица окупи ,
Остаде обасјана Месечевом сеном .
Ночь так грустная .
Она книгу читала ,
Спать не могла ,
Ночь так трудная ..
Жизнь как печальна .
Отлично она знала ,
Жизнь так грустна ,
Хорошо всё видела ..
Но , как она дальше ?
Думала так и раньше ,
Жизнь она любила ,
Жизнь она и жила .
Тихо је она ходала .
У то глуво доба ноћи ,
Спавати неће моћи ,
Животу се она надала .
Нико је чуо није .
Као да нешто крије ,
Дошла је до врата ,
Ту је срела брата .
Питавши је он тада :
"Што си ти будна ?"
Што си сад сетна ?
Одговори му тада .
Ветер дует .
Дождь долго так и тут шёл ,
Счастлива семья ,
Красивый тот дом ,
У ннх есть и собака ,
Кошка тоже тут у них ,
Натура прекрасная .
Дува ветар .
Чамац се тада љуља ,
И киша пада ,
Облаци иду сада ,
Сунчано и ведро ,
Прелепо је време ,
Жубори поток ,
Људи покрај њега седе .
Река идёт .
Новое и утро ,
Птица тут пела ,
Озеро красивое ,
Лягушка тоже тут ,
Прекрасная Натура .
Звезде сад иду .
Ново је то јутро ,
Река тече ,
Птице певају весело ,
Шума се зелени ,
Лептири лете ,
Сунчани је дан .
Заря новая
Александр пил чай
Владимр читает журналы
Татьяна книгу читала
Роза красивая
Александра приехала .
Снежана се буди
Устаје полако
Тања јој кува чај
Рада спрема ручак
Александра је води у школу .
Красота вот какая !
Эта она говорила ,
Когда город видела ,
Красота вот такая !
Ходила она так долго .
Дорога так трудная ,
Ходила она так долго ,
Дорога так грустная .
Наконец , она дома .
Грустна и сама ,
Долго плакала ,
Не говорила .
Почео је да пада снег .
Прекрио читав брег ,
Пошла је сама на пут ,
Брат јој је био љут .
Молио је да не иде .
Није га слушала ,
Спаковала се и пошла ,
Маглу њене очи не виде .
У Ауто је тада села .
Кофер крај себе ставила ,
Возила је она полако ,
До оца и мајке стигла лако .
Что это ты говоришь ?
Почему не молчишь ?
Нет ! Не люблю слушать ,
Не люблю тебя видать .
Свободно теперь иди .
Так всё будет лучше ,
Так всё будет больше ,
Свободно , свет види .
Ты мне был друг .
Теперь и враг ,
Я хочу молчать .
У тебя есть дорога .
Она будет так долга ,
Я желаю молчать ..
Слушам стално те приче .
Које на себе и не личе ,
Не волим све те лажи ,
Слободно у лице кажи .
Сваки пут када ту прођем .
Кроз муку и патњу дођем ,
До самог дома свога ,
За снагу молим Бога .
Захвална тад на свему .
Не , на било чему ,
У тишини боравим .
Ћутим о свему томе .
Пишем сад о овоме ,
Ћутањем све заборавим .
Молодая девушка шла .
Озеро быстро смотрила ,
Очень была она устала ,
У её сни ужаснии были .
Открыла тогда и окно .
Месяц долго смотрила ,
Ночь она просто любила ,
Закрыла так снова и окно .
Но , посмотри снова ужас !
У неё трудные сни так ,
У неё грустниые сни как ,
Для ей это новый и ужас .
Мучише је они тако .
Не беше јој све лако ,
Сваке ноћи нови снови ,
Сваки јој се и понови .
Са умором се будила .
Тражила је неку наду ,
Да не клоне при паду ,
Себи се самој чудила .
Али , гле баш тог чуда !
Ходала је она тад свуда ,
За себе је нашла и лек ,
Деловаће он тада тек .
Только всё смотри .
Это что и видишь ,
Это что и слышишь ,
Снова ты посмотри .
Тут и одна дорога .
Нет ! не очень долга ,
Свободно тут ты иди ,
Свободно ты всё види .
И ? Тут будет и конец .
Месяц тебя смотрил ,
Месяц тебе говорил ,
Да ! Это правда тут конец .
Ово је живот тај .
Непознат је крај ,
То је само један пут ,
На њега неко је љут ?
Па , куда да пођемо ?
Дај нам , Боже знак ,
Макар и Сунца зрак ,
Како да ту дођемо ?
Степенице стрме .
Њима нас води ,
Не зна нам име ,
Зашто то ради ?
Белый тут день .
Заяц и Лиса идёт ,
Лёд и мороз ,
Медведь тоже тут ,
Холодная так и ночь ,
Человек ходит ,
Дорога трудна ,
Тёплый дом ним тогда .
Тече река .
Птице тада певају ,
Сунчев је ту сјај ,
Облак је бели ,
Планина та висока ,
Пчеле тад лете ,
Шарена ливада ,
Лептири ту слећу .
Тут новая жизнь .
Долгая дорога ,
Кошка там спала ,
Гуляла одна семья ,
Ждала них и собака .
Птицы там поют .
Зелёный лес и тень ,
Закат и Солнце .
Ветер и дождь .
Жёлтая дама у нас ,
Река идёт .
Лиса так и шла .
Заяц и быстрый ,
Село белое .
Киша је пала .
Грануло је Сунце ,
Ветар дува .
Јабука цвета .
Пчеле весело зује ,
Птица тад пева .
Као и стакло .
На сунцу сав се сија ,
Стеже га мраз .
Он ей спросил : "Где идёшь ?"
Но , ты только молчишь ,
Больше с ним не говоришь ,
И дальше ты идёшь .
Дорога твоя далекая .
Месяц там как камень ,
Месяц тут и твоя тень ,
Судьба твоя трудная .
Твой друг , твой враг .
Он тебе зло желает ,
Ты знаешь , он твой враг ,
Но больше он не идёт .
Месец бео као камен .
Она тада шета сама ,
Обавија је полако тама ,
Месец сада и знамен .
Нимало није имала страха .
Храбра је она и била ,
Имала је доста свог даха ,
Будне снове је тако снила .
На путу ка својој кући .
Туга јој срце тад стеже ,
И свака суза је реже ,
Од патње ће и пући .
Приехала она дома .
Бедная и так сама ,
Не могла долго спать ,
И снова хотела ходить .
Но , была она устала .
Сон долго снова ждала ,
Морфей быстро приехал ,
И ей глубокий сон дал ,
Вот , она не устала .
Утром на работе ехала ,
Как она счастлива была ,
Очень красивый сон снила ..
У глуво доба ноћи .
Она чека њега доћи ,
Несаница је тад мучи ,
Морфеј је сну сад учи .
Док Месец тад сија .
Жубор воде јој прија ,
Полако тад тоне у сан ,
Ведра дочекује нови дан .
Лепе је снове тад снила .
Тишину лепу је имала ,
Само жубори те воде ,
У нови сан је одводе .
Пожалуйста ! Где ты ?
Пожалуйста ! Где мы ?
Это конец и наш так ?
Это конец и ваш как ?
Долгая эта улица .
Грустная тут лица ,
Мы них знаем ,
Ты них тоже знаешь .
И ? Что случилось ?
Скажи ты всё ,
Скажи мне всё ,
Вот ? Что случилось ?
Прођеш том улицом .
Па онда застанеш ,
Да видиш леп крај ,
Неко је ту покрај .
Настављаш корак .
Сваки ти је горак ,
Улазиш тад у стан ,
Започињеш нови дан .
Помераш све завесе .
Људи се тад веселе ,
Нешто ти лепо носе ,
Пред врата доносе .
Поёт тут птица .
Красиво утро ,
Он любит село ,
Лиса тоже жёлтая ,
Заяц белый как снег ,
Человек идёт быстр ,
Весёлый он так ,
Будет снова дома .
Потрча зека .
Тог јутра од лије ,
Медвед ишао ,
На путу је том стао ,
Гледао леп бели дан ,
Замишљен и тужан ,
Продужио је даље ,
Ка својој пећини ,
У свој зимски сан .
Новый тут день .
Птица одна там поёт ,
Идёт река ,
Озеро красивое ,
Вода так быстрая ,
Солнце и там далеко .
Свиће и леп дан .
Сунце сја обасја све ,
Вода тад блиста ,
Риба извирује из реке ,
Видра прелепо плива ,
Шума се сва зелени .
Невена пише
Елена музику слуша
Љубица плаче
Урош је љут
Дубравка се пакује
Ивана јој помаже .
Твои будут шаги .
Твои будут теги ,
Это ты всё знаешь ,
Ты им всё веришь .
Посмотри их всё !
Думай что он идёт ?
Конечно , он не любит ,
Но , ты это знаешь .
Слава Богу за всё !
Ты знаеешь что и чьё?
Ходишь так легко ,
Идёшь , там далеко .
Улицама тад прођеш .
Њима се тад вратиш ,
Да ли ти то знаш ?
Да ли све то видиш ?
Дуго си се мучио .
Животом се намучио ;
Да ли си нешто научио ?
Или си све проучио ?
Сада само корачај .
Тихо као некада ,
Онда се тамо враћај ,
Тихо као никада .
Холодная была зима .
Она тогда ехала далеко ,
Нет ! Не было так легко ,
Белая окна ; лёд и зима .
Ехала долго у брата .
Тут была и собака ,
Конечно и кошка ,
Видела своего брата .
Ах ! Боже ! Какая радость .
Эта была большая честь ,
Была очень , очень голодна .
Её брат сделал и щи .
Тут была и рыба ,
Вкусная эта рыба .
У тишини те ноћи .
Спремна на пут поћи ,
Један кофер и тајне ,
На небу звезде сјајне .
Жури да тамо стигне .
Воз је тада ту дошао ,
Брзо је туда и ишао ,
Куца и срце ту стегне .
Ах ! Радости велике .
Добија и госте неке ,
За сто су они сели .
Дошла је ту тада .
Пробуди се нада ,
Укусну чорбу јели .
Жила она одна .
Судьба так бедна ,
Шла так далеко ,
Не было легко .
У неё тоска была .
Нет ! не говорила ,
Только так писала ,
Бабушки написала .
Вот письмо долгое .
Ничего так другое ,
Бабушка ей спросила ,
Бога для ей и просила .
Освртала се она тада .
Надала се као никада ,
Да ће ићи тако далеко ,
Да ће јој бити све лако .
Али не , није тако било .
Сетила се она нечега ,
Плаче , али због чега ?
У животу се све збило .
Имала је она свога брата .
Отпутовао је једног дана ,
Заболела ју је много та рана ,
Али , он стајаше код врата .
Девушка молодая .
Тут долго гуляла ,
Месяц она смотрила ,
И тихо так говорила .
Почему у меня тоска ?
Что случилось со мной ?
Что случилось с тобой ?
Зачем ещё у меня тоска ?
Так говорила про себя .
У дома тогда была одна ,
Всегда и грустна и бедна ,
Наконец , писала всё тебе .
Под светлом Месечине .
Лугом се шетала тад она ,
Што то чини ? То она зна ,
Многи људи тако и чине .
Одлази до реке бистре .
Да умије тужно лице ,
Не чује ружне улице ,
Месец и очи јој бистре .
Полако се кући враћа .
Мора брзо да стигне ,
Чекају је њена браћа ,
Радост јој срце стегне .
Ветер и дождь .
Жёлтая дама у нас ,
Ехала она ,
Долго и снова ,
Люди там и гулали ,
Одна тут сосна ,
Красивая белка ,
Быстро так и идёт .
Птица сад пева .
Хладна су јој јутра ,
Шума без лишћа ,
Лисица иде ,
Медвед туда прође ,
Зека весео ,
Трчи тад путем брзо ,
Бели се цело село .
Жила она одна .
Её судьба бедна ,
Сильный дождь ,
Сильный ветер .
Шла она далеко .
Ей не было легко ,
Хотела спокой ,,
У неё был покой .
Всё что хотела .
Так плохо шла ,
Тихо так говорила ,
Счастье она ждала .
Камена је литица .
Пролеће ту птица ,
Злокобног је лица ,
Пуста је и улица .
А она је ту сама .
Кућу јој ледена ,
Спушта се тама ,
Сама је и једина .
Тужно седи и плаче .
Скоро свако вече ,
Снаге више нема ,
Али ипак вере има .
Красивая ночь .
У её есть мечта ,
Большая мечта ,
Пишет так в ночь .
Работала долго она .
Думала как знает ,,
Быстрый ей ум ,
Как у реки шум .
Писала и книги .
Любила и стихи ,
Ночью так тихи ,
Читала нам книги .
Живела је повучено .
Од малена научено ,
Машта је сада у њој ,
Развија се као рој .
Имала је идеје своје .
У глави јој се кроје ,
Бројке се саме броје ,
Радила је као двоје .
Вредна је и била .
Многе снове снила ,
Неке и остварила ,
У дело претворила .
Понимаешь , у тебя разум .
Твой хороший тут ум ,
Жила ты как гений ,
Говори всё так ей .
И ? Что случилось дальше ?
Это вообще не писала раньше ,
Кто знает ? Можно быть лучше ,
Я буду молчать , чтоб не будет хуже .
Теперь посмотри себя .
Что тогда ты видишь ?
И что говоришь ?
Теперь я спросила тебя .
Као без главе ти идеш .
Разум свој тад губиш ,
Памет уопште немаш ,
Као безглаве живиш .
Када ти се све то врати .
До главе своје сврати ,
Можда ти се памет врати ,
Једном засвагда схвати .
Пролазиће твоје време .
Све више и више тонеш ,
Сада то одлично и знаш ,
Однећеш и своје бреме .
Ветер дует ..
Дождь тогда и долго шёл ,
Собака спала ,,
Брат читал брату ,
Хорошую книгу ,
Холодная ночь ,
Месяц и звезда .
Ветар дува .
На столу се хлади чај ,
Мачка преде ,
У камину ватра ,
Лепота је тог дома ,
Породица цела ради ,
Никада им није досадно ,
Шетају тад помало ,
Онда се враћају кући .
Красива ночь .
Звёзды быле ещё тут ,
Месяц смотрил ,
Люди тогда пели ,
Лес зелёный ,
Тут была и лиса ,
Но ,они устали ,
Должны были спать .
Лепа је та ноћ .
Звезде се тада сјаје ,
Месец дрема ,
Људи седе и причају ,
Сећају се минулих дана ,
Полако време тече ,
Одлазе на починак .
Светлана спала
Облако белый
Лес зелёный
Наташа ей звала
Целый этот день
Ей было хорошо .
Славица је устала
Умила водом лице
Навукла је хаљину
Ципеле елегантне
Емилија је сад чека .
Долго так ждала ..
Она была тиха ,
Далеко смотрила ,
Она была тиха .
Никому не верила .
Тайну не говорила ,
Больше так молчала ,
Или письмо писала ..
Но , кому писала ?
Своему брату сказала ,
Трудно так дышала ,
Письмо своё закончала ..
Тога дана , киша је падала .
Гледајући , она се надала ,
Низ прозоре лила је киша ,
Док је ноћ била све тиша .
Уморна од свега тога .
Молила је тад Бога ,
Да је мучи болест дуга ,
Али уједно и њена туга .
Док се тако молила .
Тихо је тада плакала ,
Туге у њој није било ,
Велико се чудо збило .
У тебя есть зло .
Отлично знаешь тот ,
Неправда тут живёт ,
Неправда так живёт .
Ты будешь у нас .
Но , это не спас ,
Это и твой грех ,
Снова и твой смех .
Иди очень далеко .
Это просто легко ,
Твоё зло не желаем .
Далеко от нас шла .
Снова тут пришла ,
Тебя больше не хотим .
Одувек си таква била .
Све си лоше добила ,
Неправдо , где си рођена ?
Коме си препорођена ?
Увек идеш где ти воља .
Али ти си та невоља ,
Вређаш баш свакога ,
Нађеш тад убогога .
Тако ћеш ти чинити .
Зло другоме учинити ,
Добру се и не надај .
Улицама ћеш ти ићи .
Злоба те неће обићи ,
Нови ударац ми задај .
Смотрила так озеро ..
Долго в ночи думала ,
Долго им она верила ,
Месяц и красивое озеро .
Была ещё и полночь .
У неё была и дочь ,
Ходила так в полночь ,
Думала где ей дочь ?
Звонила она её имя .
Месяц тот смотрил ,
Месяц тихо молчал ,
Приехала дочь , была зима .
Веровала је она само .
Да је боље место тамо ,
Чекала је тако до сутра ,
Свануће лепог јој јутра .
На пут је сама пошла .
Пред своју кућу дошла ,
Срећна је она тад била ,
Невоља јој се није збила .
Отворила је лако врата .
Загрлила је свога брата ,
У топлини дома тога ,
Нашла је и мира свога .
Слышала она долго ветер .
Он был очень холодный ,
Для ей так печальный ,
Слышала она долго ветер .
Красивая она так была .
Но , у неё судьба злая ,
Тоже так , судьба плохая ,
Хорошая она так была .
Для жизннь вообще не знала .
Долго ,долго она плакала ,
Тоже так и больна рыдала ,
Для жизнь поздно узнала .
Да ли је то морало тако ?
Није јој нимало било лако ,
Судбина јој је била злобна ,
Али исто толико и бедна .
Хтела је живот неки други .
Да тада каже : "Збогом , туги !"
Али , није успела у плану томе ,
Уопште није ишла по своме .
Самоћом увек окружена .
Од људи злих наружена ,
Дуго , дуго је она патила ,
На време је све схватила .