Пишешь но кому ?
Что всё говоришь ?
Почему не молчишь ?
Читаешь но кому ?
Ты видел судьбу ..
Зло тебе дала ,
Зло видела ,
Ты узнал судьбу .
Слышишь свой голос .
Видишь и свой волос ,
Тут дождь и ветер ,
Снег так быстро идёт .
НА ОВОМ БЛОГУ МОЖЕТЕ ЧИТАТИ И КОМЕНТАРИСАТИ МОЈУ ПОЕЗИЈУ, КОЈУ БУДЕМ ОБЈАВЉИВАЛА.
НА ОВОМ БЛОГУ МОЖЕТЕ ЧИТАТИ И КОМЕНТАРИСАТИ МОЈУ ПОЕЗИЈУ, КОЈУ БУДЕМ ОБЈАВЉИВАЛА.
Пишешь но кому ?
Что всё говоришь ?
Почему не молчишь ?
Читаешь но кому ?
Ты видел судьбу ..
Зло тебе дала ,
Зло видела ,
Ты узнал судьбу .
Слышишь свой голос .
Видишь и свой волос ,
Тут дождь и ветер ,
Снег так быстро идёт .
У то време лоше .
Носиш бреме наше ,
Живиш тешко тад ,
Живиш тешко сад .
Али судба је таква .
Зло са собом носи ,
С њим све коси ,
Знаш , та судба каква ?
Продужи тад даље .
Видећеш све боље ,
Неко ти снагу шаље ,
Да имаш све воље .
Новый тот день .
Солнце так и высоко ,
Люди гуляют ,
Быстрая река ,
Снова тут и так идёт ,
Собака и кошка тут ,
Жизнь так красивая .
Јутро свиће .
Сунце буди и људе ,
Уморни су ,
Месечина је била ,
Сијале су и Звезде ,
Кретали су на посао ,
Природа је весела ,
Радост је у свима .
Новый тот день .
Море красиво ,
Поёт там птица ,
Но , тут и закат ,
Месяц и Звёзды играют ,
Жизнь красивая .
Певају птице .
Море тече туда ,
Месечев је сјај ,
Сада високо на небу ,
Звезде плешу тада ,
Све је тад весело ,
Живот је леп .
Катарина гуляла
Ольга дома читала
Мария долго учила
Наташа письмо писала
Анастасия пела
Татьяна слышила
Анна спала ..
Молодая девушка .
Сквозь лес шла ,
Одно место нашла ,
Молодая девушка .
Хотела видеть всё .
Никто не был тут ,
Холодно ,чуть-чуть ,
Знала это чьё ?
Тут жил страх .
Холодное дыхание ,
Быстро и писание ,
Тот был один дух .
Ходала је у ноћи .
Хтела је кући поћи ,
Али на сестру наиђе ,
И другим путем пође .
Док је она тако ишла .
До воденице је дошла ,
Осетила је неки страх ,
Који јој леди и дах .
Никога видела није .
Ту се неко крије ,
Сену прикрије ,
Очи сакрије .
Как грустна птица .
Такая теперь она ,
Поёт это птица ,
За боль знает .
Зелёный там лес .
Тут и свобода ,
Красивая свобода ,
Прекрасный лес .
Долго так ходила .
Звезда ей сказала ,
Где это счастье ?
Шла и слышила ..
И вот тут была ,
Теперь всё узнала .
Као птица сломљеног крила .
Тако нежна она је била ,
У себи је патила ,
На време схватила .
Иако је сама .
Слободу нема ,
Нити вољу ,
Ту јој је тама .
Биће њој боље .
Оствариће жеље ,
Отићи ће одавде .
Из далека тад .
Мислиће она ,
Али , не то Бог зна .
Утром всё слушала .
Труднно так дышала ,
Стихи свои писала ,
Поздно всё их написала .
Холодная была ночь .
Снег так быстро шёл ,
Тоже так и пришёл ,
Холодная была ночь .
И стена такая .
Окно смотрила ,
И стена какая ,
Окно так смотрила .
Седела је тог дана .
Обрхвана неком тугом ,
Тако тешком и дугом ,
Киша је пала тада .
Излазила из куће није .
Зашто да то крије ?
Књигу је тад читала ,
Нове речи прочитала .
Изненађена она беше .
Да каже нешто хтеде ,
Али је мисао прене ,
И на починак крене .
Красивый твой город .
Но , у тебя есть голод ,
Тоска так трудная ,
Тоска так грустная .
Ты ещё желаешь счастье ?
Но , где и когда идёшь ?
Что о её всё знаешь ?
У тебя есть несчастье .
Подожди пожалуйста !
Ещё не время для ей ,
Подожди пожалуйста ! ,
Ещё не иди у ей .
Живот је такав .
Можда никакав ,
Зато се боримо ,
И , изборимо .
Ту је негде срећа .
Тражи , па ћеш наћи ,
До ње ћеш лако доћи ,
У реду ту трећа .
Чека само тебе .
У сну је нађеш ,
Мир пронађеш ,
Не мисли на себе .
Птица тут поёт ..
Высокая гора ,
Белый и снег ,
Лиса и заяц ,
Медведь тут приехал ,
Белка снова там ,
Люди там идут долго ,
Красивая сказка .
Плаво море .
Чамац туда и плови ,
Сунчан је то дан ,
Облак је и ту ,
Јаку кишу доноси ,
Птица тад пева ,
Нема више облака ,
Ведро је и лепо .
Ветер дует ..
Люди гуляют долго ,
Река идёт ,
Птица летает легко ,
Там где им будет тепло .
Жёлтая дама .
Люди трудо идут ,
Лист тут и так пал .
Бела роза .
Девушка письмо пишет ,
Месяц и Звёзды .
Солнце высоко ..
Река быстрая ,
Птица тут поёт .
Пчеле ту лете .
Цвеће мирише ,
Бели се облак .
Ветар дува .
Чамац се љуља тада ,
Киша почиње .
Брдо је бело .
Дугачак је ту и пут ,
Снежна је дама .
Старушка была дома .
Жила она одна ,
Была так бедна ,
Старушка была сама .
Холодно у неё было .
Зима была трудная ,
Зима была ужасная ,
Очень холодно было ..
У неё не дети .
Грусть и тоска ,
Не могла петь ,
Печаль и тоска
У кутку једне хладне собе .
Седела је и мислила она ,
Сетила се , пропустити зна ,
У кутку те хладне особе .
Велика је то кућа била .
Зима је тад била најјача ,
На поклон ју је добила ,
Хтела је самоћу да надјача .
Успела у томе није .
Зашто да се то крије ?
Лед на том стаклу ,
Тугу јој подстакло .
Навсегда она грустна .
Пишет стихи мало ,
Навсегда она печальна ,
Читает стихи мало .
Что это случилось ?
Тихо так говорила ,
Всё это случилось ,
Всегда так говорила .
Знаете , это судьба .
Наша или ваша ,
Просто злая судьба ,
Твоя или моя .
На балкону она стајаше .
Сузним очима Месец гледаше ,
Тако је све до јутра ту бдила ,
И тог јутра тешко се будила .
Питаше се она тада :
"Каква је ово судбина ,
Коме дата она сада ?"
Тужна је то дубина .
Тако је она мислила .
Мисли своје писала ,
Сваку бол записала ,
Заборав није дописала .
Плохо она спала ..
Себе лекарство дала ,
Свою мать видела ,
Очень трудно дыхала .
Комната бедная .
Она мужа ждала ,
Судьба ужасная ,
Ему чай и дала .
Но , утром .
Мать свою видела ,
Так было и днём ,
Её мать долго спала .
Устаје тада полако .
Види се , није лако ,
Прозоре она отвара ,
Своја ремек -дела ствара .
Баш у рану зору .
Црта све тако ,
Заборавља на мору ,
Кичицу држи лако .
Завршила је слику .
Ту нову прилику ,
Не баш по лику ,
Створи навику .
Новый тот день .
Быстрая река ,
Птицы так поют ,
Люди идут там долго ,
Прекрасная ночь ,
Месяц и звёзды ,
Красивая натура ..
Птице певају .
Протиче река ,
Врба ту листа ,
Природа цвета ,
Предивна је то ноћ ,
Месец се смеши ,
Звезде сводом плешу ,
Све је тад весело .
Месяц смотрил .
Озеро так идёт ,
Звёзды тоже тут ,
Прекрасное небо ,
Спокойная ночь ,
Люди долго гуляют .
Месец тад гледа .
Језеро је тихо ,
Звезде сад плешу ,
По небу ноћном ,
Од свих Сазвежђа ,
Галаксија даљних ,
Прелепа је то ноћ ,
За свако људско око .
Чай тогда пили
Екатерина письмо писала
Людмила книгу читала
Олга дому ехала
Вера была в кухне
Елена долго говорила
Катарина ей слушала .
Чедомир прича
Оливера га слуша
Вера чај кува
Емилија клавир свира
Катарина књигу чита .
Некогда давно ты говорил .
Нет ! Ты тогда не молчил ,
Ты был так друг хороший ,
Теперь только враг опасный .
Как я была так глупая ?
Верила в тебя снова ,
Бывала в тебе новая ,
Так я была и слепая .
Сейчас когда у меня трудно .
Скажи , где ты ? Мой враг ,
Больше ты не мой друг ,
Это для меня так грустно .
Прођеш покрај мене .
Као покрај неке сене ,
Заборавиш ми и име ,
Шта ти имаш с тиме ?
Другови некада ми бисмо .
Али , више не ,не поново ,
Желим нешто друго , ново ,
Дружили се некад да јесмо .
Све се то заборави лако .
Утешне речи баш тада ,
Сада се ту борави како ?
Сазнаћеш овде баш сада .
Так грустна была .
Дождь так шёл ,
Снег приехал ,
Как печальна была ?
Но , кто ты вообще ?
Твоё имя она звала ,
Тебя она не знала ,
Но , кто ты вообще ?
Сон она снила .
Тихо говорила ,
Что это случилось ?
Она желает знать .
Кто ты или вы ?
Быстро будет узнать .
Читаше она једно писмо .
Сузе су јој тада лиле ,
Раније нису ту биле ,
Читаше она то писмо .
Док је снивала .
Твоје име је звала ,
Кад се пробудила ,
Твоје име није знала .
Непознат си био .
Непознат остао ,
Зашто те зваше ?
Као нека коб .
И зли усуд ,
Ви се не знаше .
Ходила долго на улице .
Этот город так знала ,
Давно его она узнала ,
Шла так долго на улице .
Время было очень поздно .
И ходила так дома ,
И была так сама ,
Время было очень поздно .
Но , это лицо видела .
Очень плохое лице было ,
Тогда быстро шла дома ,
Там была кошка не сама .
Пролази тако крај пута .
У мислима својим лута ,
Али не може да заборави ,
Место где сада ту борави .
Прозоре тада отвори .
Види и две улице ,
Али и сад то лице ,
Истог трена очи затвори .
Врати се у собу своју .
Седне тада у фотељу ,
Узме књигу неку стару ,
Да испуни ту жељу .
Трудная твоя дорога .
И это жизнь твоя ,
Злая судьба твоя ,
Грустная твоя дорога .
Ты ехал так в город .
У тебя есть голод ,
Зачем всё так ?
Зачем всё как ?
На улице никто ..
Спросили для тебя ?
Нет ! Никогда никто ,
Береги только себя .
Не скривај поглед .
Хладан је као лед ,
Реци ми баш све ,
Макар у речи две .
Сада и ћутиш .
Зашто баш тако ?
Зар ти није лако ?
Тада и слутиш .
Слободно сад иди .
Све људе тад види ,
Кад одеш од мене ,
Видећеш део сене .