Акростих("Свобода")

Сейчас у нас

Вот она такая

Она хорошая

Будет и красивая

Ох, некогда не было так

Дальше она идёт

Ах, это красиво

Акростих("Склад")

Свуда га има

Кашњење му није познато

Леп је и отмен

Али није тако код свих

Другачији буде

Акростих("Дыхание")

Душно некогда будет без его

Ы

Холодное тоже

Ах, зачем?

Некогда не можем дышать

Или просто будет трудно

Ех, зачем так?

Акростих("Дах")

Дишемо уз помоћ њега

Али га исто тако и губимо

Хранимо се њиме.

Эпиграмма("Навсегда")

Навсегда думаю о тебе.

Не думаю о себе,

Только пишу о тебе.

Епиграм("Заувек")

Заувек живи сећање на тебе.

Осећам како ми срце зебе,

Више не мислим на себе.

Элегия("Слёзы")

У её слёзы падают.

Потому что он умирает,

Она всё знает,помочь не может,

Но, слёзы, слёзы только идут.

Елегија("Сузе")

Као киша падају њене сузе.

Криви судбу што те од ње прерано узе,

Уместо љубави, туга јој у срцу заузе,

Сада је анђели од сваког зла пазе.

Сонет("Этот год")

Верю,  будет лучший этот год.

Я чувствую так,

И никто не знает как,

Но, будет красивый год.

Просто, он такой.

И лучше будет,

Но, какой,

Он всё знает.

Этот год,будет так.

Я ему верю,

Я это знаю.

И как дальше.

Не будет как раньше,

У нас будеть счастье.

Сонет("Година")

Прође и та година страдања.

Дође нам година надања,

Све је то иза нас,

И то у последњи час.

Биће нам боље.

Ја то осећам,

Али исто тако и предосећам,

Имаћемо више воље.

Година је таква.

Није баш као свака,

Ова ће бити другачија.

Ништа нећу рећи.

Јер не желим порећи,

Знам, да ћемо имати веће жеље.

Песня("Не забываю")

Друг мой, я вас никогда не забываю.

Я о вам всё знаю,

Сегодня есть ваш день,

День рождения.

Песма("Не заборављам")

Не! Никада не заборављам данашњи дан.

Данас је ваш рођендан,

Рано сте овај свет напустили,

Смрти претешко препустили.

Друже мој, вама би данас било 59 година.

Овај свет сте напустили на пролеће,

Живот вам није дао нимало среће,

Заувек сте отишли када сте имали 44 године.

"Баллада("Она")

Молодая была она.

Долго не жила,

Очень быстро умерла,

Хорошая была она.

Балада("Сан")

Био је то леп сан.

Леп као дан,

Али он одједном страшан постаде,

И од ње више ни трага не остаде.

Ода

Мама,  о тебе пою.

О тебе говорю,

Всегда красивая слова,

Наша навсегда умная голова.

"Ода мајкама"

Да није њих не би било нас.

Ово је захвалност за вас,

Чувате нас, 

И ми чувамо вас.

Философская песня("Человек")

Сегодня очень трудно быть человек.

Человек кому могу верить,

Верить это очень трудно,

Трудно потому что знаю что думает,

Думает всегда плохо,

Плохо и никому не желает хорошо,

Хорошо и красиво нет,

Нет! Потому что он так сказал.

Фиозофска песма("Човек")

У данашње време, тешко је бити човек.

Човек који ће одржати реч,

Реч којој треба да се верује,

Верује, али теже,

Теже, јер се иза маске скрива,

Скрива и своје мисли прикрива,

Прикрива их ћутањем.

Белый стих("Ночь")

Теперь очень холодно.

Нет! У нас не снег,

Но, просто чувствую так,

Знаю и вижу всё,

И это меня болит,

Но я буду ждать,

Знаю мне будет лучше.

Бели стих("Снови")

Они су делови моје истине.

Али понекад и целе,

Моје име дозивају,

Често ме се сете,

И то је део мене,

Моје природе.

Акростих("Сон")

Страшнный некогда будет

Он знает правду

Некогда будет красивый некогда ужасный.

Акростих("Снага")

Свима нам је потребна

Некада је немамо

Али се брзо врати

Губимо је безпотребно

Али је опет ту.

Epigramo("La vita")

La vita è una bella storia.

Эпиграмма("Жизнь")

Жизнь есть наша судьба.

Епиграм("Живот")

Живот нас води и одводи.

Элегия("День")

Это для меня был грустный день.

Ещё больше ночь,

Я была счастлива,

Когда ты умер я несчастлива.

Елегија("Сутон")

Отишао си када је био сутон.

Та светлост је означавала твој крај,

Твој глас је имао другачији тон,

Са твојом добротом,  завршио си у рај.

Сонет("Здесь")

Я чувствую тебя.

Твоя тень здесь,

Это правда есть,

Я верю себе.

Ты там стоишь.

И смотришь меня,

Я пишу как что видишь,

Больше не твоего тена.

Здесь,  я только.

Не знаю сколько,

 Это просто так.

Я знаю тебя.

Это тоже говорю про себя,

Это правда.

Сонет("Сећање")

Као да си сада ту.

Живо је сећање,

И није присећање,

Ипак те осећам у сну.

Није више исто.

Много тога је нестало,

На животном путу није чисто,

Све је другачије постало.

Сећање и даље живи.

И то само у мени,

Нешто ће да се промени.

Можда сам ја то.

Дошло је такво време,

Да се скине ово бреме.

Песня("О Пушкине")

Ты был генияльный поэт.

Но,  ты жил 38 лет,

О тебе целый мир знает,

И твоей стихи навсегда поёт.

Песма("Глас")

Чујеш ли тај глас?

Он је наш спас,

Сада види ову влас,

То ћеш видети последњи час.

Баллада("Никто и ничего")

Так он думал про себя,  как он никто и ничего.

Да,  это так было,

Но,  был счастлив молодой человек,

И никто не знает что в ему случилось,

У ему были вопросы:"Кто и чего?"

Ответа никогда не было,

Этот был один век,

И кто знает что ему друзья случились?

Никто не знает потому что он очень быстро умер.

Балада("Жути месец")

Те ноћи је био Жути месец.

Она је пошла на пут,

Срећна је била,

На небу је још сијао Месец жути,

Када је стигла неко је на њу био љут,

Тужна је била,

Жути месец је зашао,

Она је плакала успут,

После свега,  срећна више није била.

"Ода натури"

Мы для ей живём.

И тоже так идём,

Жизнь нам всё говорила,

Когда должно она поговорила.

"Ода новом животу"

Певајмо оду новом животу.

Нека нам овог пута да неку дивоту,

И пожелимо да се нађемо на новом путу,

И да више немамо минуту жуту.