Акростих("Судьба")

Суровая она будет

У нас такая всегда

Долго будет так

Ь

Будет ужасная

А не могу

Акростих("Сумња")

Сви је понекад имамо

Уме да буде опасна

Многи су такви

Њу је тешко отерати

Али је опет ту

Эпиграмма("Не больше")

Я счастлива не больше,

Это было раньше.

Епиграм("Касно")

Сада је за све касно.

То мора да буде јасно.

Элегия("Никогда больше")

Жаль! Что я тебя не буду видеть никогда больше.

Когда умер ты был молодой,

Ты никогда не был злой,

Здесь очень грустно, и я иду дальше.

Елегија("После тебе")

Све је постало пусто после тебе.

Отишао си прерано,

Можда и рано,

Сада ми срце зебе.

Сонет("Поэт")

Красивая ночь, и ветер холодный.

Теперь, поэт стихи пишет,

Он всё очень быстро напишет,

Но, он не любит ветер холодный.

Тогда он думает долго.

И никто не знает о кому?

Или о чём?

Он так будет долго.

Он поэт только.

И не знает сколько пишет,

Он часы не видит.

У ему есть генияльный ум.

Здоровый разум,

Всё быстро будет закончить.

Сонет("Песник")

Ове ноћи јак ветар дува.

А песник увелико пише,

И не стаје док све не напише,

Само му на памет падне има ли ко да га чува?

Надахнуће је у њему јако.

Наставља даље,

Свестан је да није лако,

Али он жели да све то буде боље.

Није он само песник.

Он је и рима весник,

Који се ретко рађа.

По сред чела звезда му сија.

Похвала му ретко кад прија,

Он је једно скромно биће.

Песня("Только")

Да! Это только.

И никто не спросил:"Сколько?"

Они это не знают,

И вообще не узнают.

Песма("Сећање")

Оно живи с нама.

И лепо и ружно сећање,

Али и присећање,

Све то природа дарује вама.

Баллада("Прощай,  мать моя!")

У неё был сын один.

Он был хороший и красивый,

Но, он ей сказал:

"Прощай, моя!

Знаю чтоб у тебя тоска твоя",

Мать его спросила:

"Но, где ты это идёшь?"

Сын ей говорит:

"Умираю,мать моя,

Надеюсь чтоб я буду перед дверь рая",

Мать как мать всё бы дала,

Но,к сожалению не знала,

Ещё она хотела говорить с ним,

Но, он умер.

Балада("Мени се мајко, од тебе тешко растаје")

Млада кћерка својој мајци говори:

"Мени се мајко, од тебе не растаје",

Болна јесам, и знам да ће само твоје срце да ме оплакује,

Мајка јој тихо приђе и рече:

"Док сам жива, тако ће бити,

Сузе бола ћу вечно лити",

Кћерка јој одговара:

"Радила сам много мајко, али ме нису окитили ловори",

Тамо горе се свако од нас поново састаје,

Говораше она тако,

Није јој било лако,

Мајка хтеде муке да јој се спрече,

Али, узалуд њена кћерка премину то вече.

"Ода чаю"

Тебя всегда пью.

Это люди знаю,

Тебя люблю как воду,

И пишу о тебе оду.

"Ода читању"

Усмеримо ум ка њему.

На такав се начин успешни на врх пењу,

Тамо су где јесу,

Пали уопште нису.

Белый стих("Письмо")

Я тебе его давно писала.

Жаль,  ответа вообще не было,

Только ужасная тишина,

Но, я грустно смотрила там далеко,

И просто только боль,

Знаешь, я это не хотела.

Бели стих("Прошлост")

Никада није била лепа.

О томе сам само маштала,

И то сам једино могла,

Али, није могло другачије,

Јер то није ничије,

Али исто тако ни свачије.

Акростих("Золото")

Знает быть красиво

Оно некогда может быть плохо

Легко не так

Оно значит и красоту

Трудно есть

Оно тоже может быть и белое

Акростих("Злато")

Зрачи лепим сјајем

Лепо је и када се неко с њим упоређује

Али, носи велики терет

Тепа се особи која се воли

Оно је симбол богатства.

Эпиграмма("Жизнь")

Жизнь знает быть плохая.

Живот зна да буде лош.

La vita sa essere cattiva.

Епиграм("Свет")

Овај свет није за мене.

Этот мир не для меня.

Questo mondo non è per me.

Элегия("Навсегда")

Поэт мой, ты не умер,ты для меня живёшь навсегда.

Правда,ты не здесь,

Это точно есть,

Но, о тебе буду писать всегда,

Ты тоже наш хороший друг,

Ты очень любил нас,

Как и мы вас,

У тебя был ужасный враг.

Елегија("Прерано")

Отишао си прерано.

У срцу ми оставио тугу,

Судбина је тако хтела да одеш рано,

И да осетим патњу дугу,

Срешћемо се ми поново,

Чекам да ми дође време,

То неће бити ништа ново,

Само ћу скинути са себе бреме.

Сонет("Твои глаза")

Я не забываю твои глаза.

Просто не могу,

Для тебя буду молиться Богу,

Чтоб никогда не забываю твои глаза.

Это правда.

Я это точно знаю,

И не может быть неправда,

Я это отлично знаю.

Я смотрю твои глаза.

Всегда и навсегда,

Просто так будет.

Как море.

Я них смотрю,

И ним верю.

Сонет("Осмех")

Још памтим твој осмех.

Који ми је улепшавао дан,

То је за мене било као сан,

После тебе је заувек нестао смех.

Отишао си далеко.

Сузе су ме пекле,

Свесна сам била да си предалеко,

Сузе бола су ми низ образе текле.

Сањала сам, твој осмех.

Тражила као спас твој осмех,

Али, све је било узалудно.

Одлазак твој за мене је постао страшна јава.

Више ми се не спава,

Јер су заувек заспала та два дивна ока плава.

Песня("Голос")

Голос твой прекрасный.

Голос твой, хороший,

Мне всегда говорит правду,

Мне никогда не говорит неправду.

Я тебя слышу.

Я тебя, слышу,

Желаю ещё знать,

Желаю ещё узнать.

Спасибо, тебе.

Спасибо, тебе,

Ты мне всё сказал,

Ты всё сказал.

Песма("Туга")

Туга није за друга.

Туга је вечна и дуга,

Она милости нема,

Она само патњу има.

Оставиће она нас.

Оставиће она и вас,

И коначно ће сванути леп дан,

И коначно ће нам се остварити сваки сан.

Све што смо желели.

Све што смо хтели,

То ћемо да памтимо,

Тугу ћемо заувек да заборавимо.