Философска песня("Как раньше")

К сожалению,  не будет как раньше.

Как раньше, я иду дальше,

Дальше от тебя,

Тебя навсегда,

Навсегда это правда,

Правда, моя правда, твоя неправда,

Неправда это ты,

Ты и только ты.

Филозофска песма("Без одговора")

И пред сам крај говине ове, остаћеш без одговора.

Без одговора,  и ни на каква питања,

Питања као што бејаше некада,

Некада,  али више никада,

Никада, јер си ти тако хтео,

Хтео и своје планове остварио.

Белый стих("Правда")

Всё будет хорошо, это правда.

Знаю,  ты ей не любишь,

Мы не можем так,

Как два мира,

Да! Это мы!

Правда есть моя любовь,

К сожалению,  ты ничего не знаешь,

И? Что дальше?

Ничего,  я иду.

Бели стих("Сан")

Нема страха, то је само сан.

Полако почињеш да тонеш,

И видиш неки други свет,

Теби, сасвим непознат,

Хоћеш назад, али није још време,

Срећи нема краја,

Али, нажалост следи буђење,

И повратак у овај свет,

Који полако нестаје.

Акростих("Снег")

Сейчас идёт

Некогда шёл раньше

Ех, теперь не так

Город очень прекрасный и белый.

Акростих("Време")

Вечно је у журби

Ретко кад је тачно

Ево као сада

Мора да буде тако

Ех, уопште није лако.

Эпиграмма("Некогда")

Некогда, верю слышу твой голос.

Но, знаю чтоб это не может быть,

Правда, я тебя не могу забыть,

Некогда, но только некогда я вижу твой волос.

Епиграм("Време тече")

Време тече, као ово вече.

Све тако брзо нестаје,

И невидљиво постаје,

Јер, одавно је отишло вече.

Элегия("Ты больше не мой")

К сожалению, это было давно.

Но теперь, мне всё равно,

Ты больше не мой,

И думала как я друг твой,

Но, ты снова врёшь,

И только неправду говоришь,

Я ей вообще не люблю,

Это люди отлично знают.

Елегија("Презирем лажи")

Некада си истину говорио.

Али сада су то лажи,

Бар једном ми истину кажи,

Ако би поново проговорио,

Ја лажи презирем,

И од њих зазирем.

Сонет("Никогда!")

Всё я видела.

Ты у меня больше не будешь никогда,

Не отвечаю на вопрос когда,

Я всё увидела.

Думала как ты мой друг.

Нет, больше,

Теперь ты мой враг,

Жаль, что это не узнала раньше.

Моё никогда!

Твоё когда,

Просто не может так.

Теперь я пишу.

И мне очень трудно,

Потому что знаю кто ты.

Сонет("Сећања")

Давно су она прошла.

То су моја сећања,

Никако присећања,

Брзо су дошла.

Али, она боле.

И све то у мени живи,

Јер неки људи не знају да воле,

И они не могу да преживе.

Та моја тужна сећања.

Не присећања,

То не постоји код мене.

Све ће се променити.

Ни ја нећу бити иста,

Али, Хвала Богу, савест ће ми остати чиста.

Песня("Долгая ночь")

Очень долгая ночь.

Я снова пишу,

Но тоже так, трудно дышу, 

Всё будет хорошо в полночь.

Песма("Свитање")

Још мало па ће свитање.

Ноћи нас раздвајају,

Дани нас састају,

И опет тако све изнова пред смркавање.

Баллада("Я тебя не знаю")

Мне очень жаль, но я тебя не знаю.

Теперь кто ты?

Теперь кто мы?

Я тебя снова не узнаю,

Некогда мы были друзья,

Да! Некогда мы были друзья...

Балада("Збогом!")

Овог пута ти ја говотрим :"Збогом!"

Хтео си тако,

Мислио си да је мени лако,

Сведоци ћемо бити пред Богом,

Ту ће се све рећи,

Ништа се неће порећи,

Ти више ниси ти,

И то мени штети.

Песня "День"

Был красивый день.

Шёл дождь, я не видела тень,

Всё знаю о тебе, 

Лучше, не о себе.

Песма "Знак"

То је био тај знак.

Као неки предзнак,

Тајну си ми рекао,

И ниси је порекао.

Философская песня("Я слышу голос твой")

Да! Это правда, я слышу голос твой.

Твой прекрасный и хороший,

Хороший тоже как ты был,

Был и так быстро умер,

Умер молодой,

Молодой и болен,

Болен от рака,

Рака который тебя убил,

Убил так быстро,

Быстро и ту будет конец.

Филозофска песма("Сањам")

Често сањам.

Сањам све оно што се оствари,

Оствари и труди се да ме сломи,

Сломи као стакло,

Стакло које је лако сломити,

Сломити, али мене неће поломити,

Поломити судбина зла,

Зла, против које се борим,

Борим али и изборим.

"Ода здоровью"

Оно нам должно.

Оно нам очень важно,

Здоровью я пою,

Здоровье, я люблю.

"Ода здрављу"

Треба га поштовати.

Јер оно ће нам снагу дати,

Тело треба слушати,

Иначе ћемо га изгубити,

А ми тако нешто нећемо пожелети.

Белый стих( "Снова")

Слава богу, снова пишу.

Было очень, очень трудно,

Когда не могла делать оно что люблю,

Но,  я боец, и у меня была бытва,

 И теперь я здесь,

Как некогда,

Так будет и дальше,

Просто я так хочу.

Бели стих("Време")

Поново сам ту после неког времена.

Настављам тамо где сам стала,

Против своје воље,

Али сам ипак успела у томе,

Нисам знала какве ми живот тескобе шаље,

Борила сам се с њима, и изборила,

Тако ће бити и убудуће.