Люди гуляют .
Высокая гора ,
Ещё идёт снег ,
Лиса жёлтая ,
Быстрый так заяц ,
Село тихое ,
Дорога долгая ,
Книгу некто читает .
НА ОВОМ БЛОГУ МОЖЕТЕ ЧИТАТИ И КОМЕНТАРИСАТИ МОЈУ ПОЕЗИЈУ, КОЈУ БУДЕМ ОБЈАВЉИВАЛА.
НА ОВОМ БЛОГУ МОЖЕТЕ ЧИТАТИ И КОМЕНТАРИСАТИ МОЈУ ПОЕЗИЈУ, КОЈУ БУДЕМ ОБЈАВЉИВАЛА.
Люди гуляют .
Высокая гора ,
Ещё идёт снег ,
Лиса жёлтая ,
Быстрый так заяц ,
Село тихое ,
Дорога долгая ,
Книгу некто читает .
Брод сад плови .
Море боје неба ,
Палма ту стоји ,
Кокос тад паде ,
Делфини ту пливају ,
Плажа и песак ,
Људи тада излазе ,
Сунце их обасјава .
Девушка идёт .
Река и море ,
Звезда и Месяц .
Ветер и дождь .
Река тут не идёт ,
Там лёд и вот снег .
Солнце и птица .
Люди гуляют долго ,
Река идёт .
Река тече .
Људи по шуми иду ,
Птице певају .
Залазак Сунца .
Цврчак пева у ноћи ,
Свици тад лете .
Бело је село .
Смрзнуте су гране ,
Зека ту трчи .
Далеко она шла .
Дорога долгая ,
Дорога плохая ,
Долго она шла .
У неё была подруга .
Ехала ей дома ,
Больна и сама ,
У неё подруга .
Подруга сказала :
"Прощай мне ,
Прощай дне" ,
Подруга умерла .
Док је дувао ветар .
По кишноме дану ,
Све речи стану ,
Док је шетао Петар .
Кроз село је ишао .
Кући својој дошао ,
Мајци је пришао ,
Опроштај тражио .
Сузе као реке .
Тад још клечећи ,
Тихо , тихо плачући ,
Изусти речи неке .
Девушка рано шла .
Трава и ещё роса ,
Жёлтая у её коса ,
Дому она пришла .
Утро так красивое .
Устала она была ,
Долго так спала ,
Утро как красивое .
Чудный сон снила .
Одно там место ,
Тут не шла часто ,
Во сне всё видела .
Засијала је и Месечина .
Цело село обасјавала ,
Али , наиђе Помрачина ,
Девојка други објашњавала .
Стигла је тада кући .
Свесна новог јутра ,
И бољег јој сутра ,
Само рече:"Крећи!"
На посао је дошла .
До Мензе тад сишла ,
Јело да узме пришла ,
Ту је срећу и нашла .
Долгая это дорога .
Девушка тут ходила ,
Другу всё говорила ,
Короткая дорога .
Приехали они дома .
Мать ей была сама ,
Просто была бедна ,
Теперь ехал он дома .
Дочь сказала мать :
"Видишь жизнь нашу",
Видишь жизнь вашу ?
Мать только молчала .
И ове ноћи ветар дува .
Таласају се реке и мора ,
Али , ко ће да нас сачува ?
На челу нам је већ бора .
Живот нам није баш леп .
Стално се тада жалимо ,
Као да га ми не волимо ,
Живот је сада прелеп .
Подигнимо сви главе .
У Небо тад гледајмо ,
Богу се често молимо ,
Видећемо облаке плаве .
Месяц и Звёзды .
Быстро так и идут ,
Новый тот день ,
Люди долго гуляют ,
Чистая вода у них ,
Снова Ветер и Дождь ,
Зонты тогда сюда .
Свиће зора .
Птице тад певају ,
Река тече ,
Људи иду у шетњу ,
Са извора пише ,
Воду лековиту ,
Која блиста ко бисер ,
На Сунцу тог дана .
Тихая так ночь .
Непогда была давно,
Ветер и дождь ,
Месяц высоко ,
Звёзды танцуют ,
Люди пили чай ,
Красива музыка .
Киша је пала .
Ветар јако дуну ,
Птица тад пева ,
Жубори поток тихо ,
Шума се зелени ,
Месец гледа на село .
Светлана читает письмо
Валентина пела песю
Екатерина писала подруги
Татьяна долго спала .
Сузана чита књигу
Весна пише писмо
Ева пере веш
Татјана прича преко телефона
Лена слаже постељину
Оливера шета пса .
Ехала она долго .
Устала так была ,
Спать и хотела ,
Но , это не могла .
У Вас не человек .
Это так стыдно ,
Это так бедно ,
У Вас не человек .
Вы чистое зло .
Ужасный Наш враг ,
Безобразный враг ,
Вы чистое зло .
У Вама неко зло живи .
Докле ће то бити ?
Нож у срце забити ,
Враг Вам се диви .
Није Вас срамота .
Због Вас неко плаче ,
Није Вам грехота ,
Неко плаче јаче .
Та девојка тужна .
Судбина јој ружна ,
Тежња је то Ваша ,
Чежња је то Наша .
Слышала она долго ..
Этот ужасный ветер ,
Гроза , дождь и ветер ,
Ей не было легко .
Но , тут и стена ..
И одна картинка ,
Для ей страна ,
Всегда так страна .
Метель сильный .
Дорога белая ,
Ветер сильный .
Грустна так была .
Жизнь свою любила ,
Красивый сон снила .
У тој хладној соби .
Седеше она сама ,
Обави је та тама ,
У тој младој доби .
Снег тад падаше .
Кошава завијаше ,
Дисање би све тише ,
Песму поче да пише .
Замишљена тада .
Као и никада ,
Речи навираше .
Полако је устала .
Крај стола стала ,
И све прочитала .
Ходила она долго .
Грустна так была ,
Трудно как жила ,
Ходила она долго .
Но , подожди !
Что это видела ?
Картинку видела ,
Но , только жди !
Как красивая !
Желаю ей купить ,
Так красивая !
Хочу ей купить ..
По ходницима тим .
Девојка се шеташе ,
Замишљено гледаше ,
По ходницима свим .
Али , одједном стаде .
Погледа једну слику ,
Срећна тад постаде ,
Што има прилику .
Дивила се тако .
Није било лако ,
Купила је тада ,
На зиду је сада .
Кто всё это знает ?
Желаю ответ ,
Хочу всё знать ,
Кто это желает ?
Там , одна девушка .
Трудна дорога ,
Грустна дорога ,
Тут ,бедна девушка .
Тихо говорила .
Месяц смотрила ,
Жизнь так ждала ,
Была очень устала .
Ко би знао све то ?
Десило се онако ,
Није то било лако ,
Ко би знао све ово ?
Нико и никада .
Животни је пут ,
Неко и некада ,
Види Месец жут .
Али ипак не тако .
Погледај сад боље ,
Живот те шаље ,
Али , ипак је лако .
Радуга там .
Непогода тут была ,
Люди так идут ,
Новый и день ,
Счастливая тот семья ,
Собака у них ,
Кошка и мышь снова там ,
Красивая так ночь
Цвета ружа .
Ветрови дувају ,
Пада и киша ,
Трче тад људи ,
Кишобрани су ту ,
Сада је тихо ,
Стигли су и кућама ,
Месец гледа море .
Река идёт .
Девушка письмо дала ,
Птица пела тут ,
Друг долго всё читал ,
Дождь и ветер у них .
Птичка тут поёт ..
Цветы и пчела снова ,
Солнце Высоко .
Жёлтая дама ..
Ветер и Дождь идут ,
Зонты улица .
Лиса тут идёт .
Белая дорога ,
Эта Тишина .
Звезде тад плешу .
Месец их само гледа ,
Ново јутро .
Птице ту лете .
Природа пева ,
Река тече .
Трчи сад Зека .
Лија га помно прати ,
Медвед ту шета .
Далека эта земля .
Снег долго шёл ,
И дождь ехал ,
Такая эта земля .
Но , одна мать .
Грустна и бедна ,
Печальна и одна ,
Но , только мать .
Была в окно .
Сына ждала ,
Его отца видела ,
Пела в окно .
У једној кући трошној .
На крају тог села ,
Бела земља цела ,
У тој кући трошној .
Живеше ту мајка .
Чекаше и надаше се ,
Бејаше ту мајка ,
Кћи тражише .
Дуго је она плакала .
Добром се није надала ,
Киша је тада падала ,
И кћер своју видела .
Молодая она была .
Себя сквозь забыла ,
Дома долго ехала ,
Устала и приехала .
Но , не могла спать .
Смотрила Звёзды ,
Как быстрие поэзды ,
Для сон хотела всё дать .
Морфей тогда приехал .
Чудный сон снила ,
На горе там была ,
Так долго ехала .
Тада је Месец био .
Ведра ноћ тад лепа ,
Река је била прелепа ,
Месец је осмех имао .
Али , не она гледаше .
Високо у Звезде ,
Како пред зору језде ,
Очи тад све видеше .
На починак тад пође .
Ново јутро јој дође ,
Не може све да нађе ,
Да сања то јој је слађе .
Девушка ходила .
В лесу была ,
Птицы слушала ,
Девушка всё видела .
Но , что случилось ?
Некогда весёлая ,
Подруга хорошая ,
У неё плохо случилось .
Так жила она .
У её судьба бедна ,
Стихи писала ,
Долго так плакала .
Прошета крај реке .
Мисли је сете неке ,
Замути мало воду ,
Да јој оне тад оду .
Баш као некада .
Она је и снила ,
Срећна је била ,
Баш као тада .
Успомене живе .
У раму су живота ,
Као једна дивота ,
Којој се сад диве .
Река идёт
Ночь так красивая ,
Ветер и Дождь ,
Жёлтая дама и тут ,
Холодное всё вот так ,
Зонты снова идут ,
И Снег приехал .
Падају Зведе .
Људи плачу, гледају ,
Море плаво ,
Орао високо ,
Лети изнад свих нас тад ,
Слеће полако у своје гнездо ,
Орлићи га чекају .
Река идёт .
Дождь и тут непогода ,
Люди устали ,
Теперь тихая ночь ,
Спали так долго ,
Новое утро и день .
Тече река .
Девојка књигу чита ,
Месец се смеши ,
Почиње да пада киша ,
Људи кишобране носе ,
Журе свом топлом дому ,
Тамо их чекају пас и мачка .