Ветер и дождь .
Жёлтая дама идёт ,
Зонты и люди .
Заяц тут идёт .
Белка так весёлая ,
Птицы там поют .
Новый вот и день .
Люди так и счастливи ,
Птица летает .
НА ОВОМ БЛОГУ МОЖЕТЕ ЧИТАТИ И КОМЕНТАРИСАТИ МОЈУ ПОЕЗИЈУ, КОЈУ БУДЕМ ОБЈАВЉИВАЛА.
НА ОВОМ БЛОГУ МОЖЕТЕ ЧИТАТИ И КОМЕНТАРИСАТИ МОЈУ ПОЕЗИЈУ, КОЈУ БУДЕМ ОБЈАВЉИВАЛА.
Ветер и дождь .
Жёлтая дама идёт ,
Зонты и люди .
Заяц тут идёт .
Белка так весёлая ,
Птицы там поют .
Новый вот и день .
Люди так и счастливи ,
Птица летает .
Птице ту лете .
Високо су до Сунца ,
Извор тече .
Беле су стазе .
Људи се тад шетају ,
Топлина дома .
Пуста је шума .
Жуто лишће је пало ,
Ветар дува .
Долгая была зима .
Красивое у неё имя ,
Но , ей никто не знал ,
Слово ей больше не дал .
Молчала и плакала .
Ужасная эта судьба ,
Была только просьба ,
Знала и долго ждала .
Наконец , говорила .
Грустна и трудна ,
Вечер , для ей была ,
Тогда она всё забыла .
Тихо је туда река текла .
Лепо је било и то вече ,
Само она ништа не рече ,
Суза јој је тад и потекла .
Људи који баш ту бејаху .
У њу чудно и гледаху ,
Исприча своју причу ,
Они почеше да наричу .
Жалили су је тада .
Јер је удова млада ,
Остала без те наде ,
У очајање само паде .
Ходила так долго одна .
Жизнь и судьба бедна ,
Но , что это точно там ?
Только это страх сам .
Хотела видеть она всё .
Просто , была такая ,
Сильная вот какая ,
Желела она видеть всё .
И ? Что тогда было ?
Теперь я буду сказать ,
У неё всё забыло ,
Во сне будет рассказать .
У тихој ноћи је седела .
Страх је тада осећала ,
Никога није ни видела ,
Зло је велико предосећала .
Устала је полако и пошла .
Знала је добро где је дошла ,
У подрум куће је сама сишла ,
И том звуку тихо пришла .
Жељна да опет књигу чита .
Снаге није ни тада имала ,
Звук ју је скроз обамро ,
И смисао живота узео .
Прости , где идёшь ?
Видишь , новый день ,
Там была и одна тень ,
Скажи , ты говоришь ?
Дорога так далекая .
Жизнь твоя не легкая ,
У тебя есть и слёзы ,
У тебя есть и боли .
Пиши когда можешь .
Теперь ты молчишь ,
Помоги там и себе ,
Буду думать о тебе .
Улицом том ти крени .
Ипак , нови су дани ,
Живот и себе покрени ,
Нека су ти само одани .
Уобразиљу тада пусти .
Лоше место напусти ,
Само немој сад пасти ,
Од бруке пропасти .
Неко ће ти све рећи .
Запамти , то не лечи ,
Себе од себе излечи ,
Немој нам то порећи .
Тут и море .
Люди гуляют тогда ,
Новый день так ,
Месяц и Звёзды снова ,
Глубокий сон у них ,
Белое море ,
Прекрасый закат ,
Новая заря .
Плаво море .
Као ведро небо ,
Облака нема ,
Таласи тад шапућу ,
Изађу на обалу ,
Полако се смркава ,
Месец и Звезде су ту ,
Људи седе у тишини .
Чистое небо .
Звёзды тут играют ,
Месяц и вода ,
Люди быстро идут ,
Собака и кошка друзья ,
Красивый лес ,
Поют птицы ,
Река идёт .
Плаво је небо .
Сунчеви зраци ту ,
Звезда сад сија ,
Људи се шетају ,
Извори жуборе ,
Певају птице тихо ,
Радост је у свима .
Срећу се они тада
Некада и причају
Облаке тад гледају
Ветрове слушају
Иду у шетњу сада .
Она так шла одна .
Судьба была бедна ,
Но , не говорила ,
Только и молчала .
Никто не знал как она ?
Эта так грустна жена ,
Всегда она и плакала ,
Всё отлично знала .
Ходила когда дождь шёл .
Только зонт и она одна ,
Нет ! не было холодно ,
Была плохо , она голодна .
Пролазило је твоје време .
Носила си још тешко бреме ,
Тако је то код тебе одавно ,
Али ти тврдиш није давно .
Твоју муку не зна свако .
Само кажу :"Њој је лако",
Злобници ! Да ли је тако ?
Кажите ! Не знате како ?
Зато , заувек ућутите .
Друге више не мучите ,
Само мирно прођите ,
А њу ? Само заобиђите .
Когда человек так устал .
И нервный он постал ,
Новое утро вот тут ,
Новый, долгий пут .
Птицы так снова поют .
Люди них слушают ,
Такие песни знают ,
В лес они и идут .
Речка быстро идёт .
Никогда не ждёт ,
Красивая Натура .
Зелёный тут и лист .
Такое тоже дерево ,
Всё так и здорово .
Сунце је тада синуло .
У срце многе дирнуло ,
Ново јутро је свануло ,
Нови живот дану дануло .
Птице се сада радују .
Људе те обрадују ,
У шуми су тада ,
Песма њима влада .
На починак неко иде .
Месеца сјај тад виде ,
Језеро ту тихо тече .
Дубок то сан бива .
Нешто се ту збива ,
Звездано је то вече .
Писала так она одна .
Слова грустна и бедна ,
Долго она письмо писала ,
Рука ей всё записала .
Плакала и тоже читала .
Больше она не видела ,
Только сыну сказала :
" Я тебя так долго ждала" .
Сын ей долго слышал .
Жаль что ей не писал ,
Мать была так устала ,
Точно в полночь умерла .
У глуво доба она седи .
И полако поче да бледи ,
Имаше тада много мука ,
При писању задрхти рука .
Држаше баш тада и писмо .
Читаше га са пуно јада ,
Напустила је њена нада ,
Обузе је нека сетна песма .
У плач је лако бризнула .
И у очајање склизнула ,
Писмо је то спалила ,
Трачак наде је спазила .
Пожалуйста , скажите !
Что с Вами случилось ?
Я ничего не видела ,
К сожалению не знала .
Где теперь счастье ?
Я ей тут буду ждать ,
Жизнь тоже дать ,
Здесь несчастье .
Это так трудно .
Это так грустно ,
Только слёзы ; боль ,
Только это и жаль .
Упознала је нисам .
Кажу ми да јесам ,
Зашто је све такво ?
У животу никакво ?
Реците ми сад људи .
Где је сада сва срећа ,
Када је само несрећа ,
Реците ми њене ћуди .
Не знате их ни Ви .
Живот је само чудо ,
Све се то и понови ,
То није ни сулудо .
Новый день тут .
Одна речка идёт ,
Поёт и птица ,
Озеро там ,
Море и всё небо ,
Люди гуляют ,
Дождь и ветер снова ,
Жёлтый лес и лиса .
Као Вихор .
Над Планином том сада ,
Птица ту лети ,
Своја крила ,
Подиже их високо ,
Извор тече ,
Шума се сва зелени ,
Царство је Тишине .
Новый вот день .
Люди так и гуляют ,
Дождь и Ветер ,
Жёлтая тот улица ,
Красива Погода .
Трешња цвета .
Њу воле многи људи ,
У то време ,
Сунце је и високо ,
Класје и тај ветар .
Белый так день .
Заяц и быстрый ,
Люди там идут .
Солнце есть у нас .
Зелёный там и лес ,
Птицы тут поют .
Жёлтый и лист .
Дождь и Ветер снова ,
Люди гуляют .
Јутро свиће .
Сунце је сад високо ,
Тече река .
Бели су дани .
Медвед се тада шета ,
Зец трчи к шуми .
Жуто је цвеће .
Увенуло одавно ,
Дува ветар .
Долго она тут плакала .
Жаль что всё сказала ,
Так тогда и думала ,
Когда помощь ждала .
Но , они ей забыли .
Тут и она рыдала ,
Боль и жаль знала ,
Отлично их знала .
Люди больше нелюди .
Разные будут чуди ,
Она них не забыла ,
До конца любила .
Седела је једне ноћи .
И сузе поче да точи ,
Од њих је сада река ,
Рекла је : "И то нека".
Судбу је тада клела .
Себе саму проклела ,
Остала је она сама ,
Обави је само тама .
У очај је сада пала .
И на праг је стала ,
Закорачи тад у кућу ,
Оде сну Поноћну .
Как это живёшь ?
Где это идёшь ?
У тебя есть Зло ,
Бедное Зло .
Теперь Полночь.
Тут твоя мощь ,
Иди ! Иди далеко !
Трудно , не легко .
Гледам твоје очи .
Шта све значи ?
Зло је у теби ,
Зло чиниш себи .
Месец је Пун .
Твоје време ,
Тешко бреме ,
Месец је Пун .
Знаешь ли ты это ?
Сколько болит ложь ?
Знаешь ли ты это ?
Сколько болит ложь ?
Я люблю свою правду .
Ты любишь неправду ,
И ? Где всё тот идёт ?
И ? Где всё тот идёт ?
Ещё всё не знаешь .
Какая тут боль ,
Какая тут жаль ,
Ещё всё не знаешь .
Подај ми мало мира .
Није ми то из хира ,
Уморна од тих лажи ,
Истину ми само кажи .
Истина је мени сродна .
Одувек само њу волим ,
Са другима је тад делим ,
Истина је теби сродна .
Немој ме више лагати .
Нити то тако вагати ,
Рекла сам ти тада ,
Рекох ти баш сада .
Холодное так .
Звёзды вот как далеко ,
Идут и тогда ,
Месяц тут весёлый ,
Спокойная тот ночь ,
Люди долго спали ,
Новая Заря ,
И Солнце так выскоко .
Ведро небо .
Звезде лагано плове ,
Месец се смеши ,
Језеро сво блиста ,
Те прелепе ноћи ,
Људи се за починак спремају ,
У даљини се чује лавеж ,
Сова поново креће у лов .
Один и цветок .
Птица поёт и легко ,
Пчела летает ,
Натура красивая ,
Сад и цветы ,
Закат и Месяц ,
Небо и Звёзды .
Лепи су дани .
Птица далеко пева ,
Залазак Сунца ,
Цврчак се тада чује ,
У даљини топот коња ,
Планине су високе ,
Орлови с њих полећу .
Ты тот знаешь всё
Рад некогда был
Устал и болен
Долго ты один
Ничего у тебя
Они больше не тут .
Полако је ту ишла
Али је и мислила
Тужно је све то тако
Њене очи заблисташе
Али , одједном угасише .
Когда можешь?
Забывай ,
Когда хочешь?
Забывай ,
Но , никогда,
Не давай ,
Ложь и меня.
Полако нестајем.
Туђа тад постајем ,
На прагу стојим ,
Заборав сада ,
Заборав тада ,
Живећи када?
Грустный день .
Тут и твоя тень ,
Ты не умер , живёшь ,
Ты не умер , идёшь .
Ещё далеко поёшь .
Отлично всё знаешь ,
Люди и белые цветы ,
Люди тебе дают цветы .
Твоя родина .
И твоя судьба ,
В твоё и место .
Говорил так .
И писал так ,
Эта правда .
Ту , покрај тебе .
Сада срце зебе ,
Тихо је све тако ,
Тихо није лако .
Родном крају .
Ко да си у Рају ,
Посађено цвеће ,
Увенути неће .
У ноћи си тихој .
У ноћи мирној ,
Нема више туге .
Ти сада ту спаваш .
Ти тада ту сневаш ,
Ноћи су сад дуге .
Где и вот как я ?
Ты не спросил ,
Как и где вот я ?
Ты только молчил ,
Не говори !
Теперь молчи .
У тишини ноћи , седим сама .
Не ! Не питај ме ништа сада ,
У тишини ноћи , води ме тама ,
Не ! Не питај ме ништа тада ,
Све је то завршено баш сада ,
Изгубљена је сасвим и нада .
Тогда ты знаешь .
Сколько далеко ?
Сколько так легко ?
Когда ты знаешь ?
Пожалуйста !
Работай ! ,
Говори ! ,
Пожалуйста !
Сада је све тако .
Кроз живот идем ,
Кроз живот видим ,
Сада је све лако .
Зашто је далеко?
Животни су пути ,
Животни упути ,
Зато је све тешко .
Ветер и дождь .
Жёлтый там и цветок ,
Солнце и туча ,
Там и Гора ,
Летают птицы легко ,
У иих Свобода ,
Чёрный Ворон ,
Смотрил всё далеко .
Тече река .
Лабуд ту плови само ,
Сунце тад сија ,
Птице срећне ,
Цвркућу ту рано ,
Цвет и лептир ,
Пчела носи нектар ,
И саћа им је и мед .