МОЈА ПОЕЗИЈА. Љиљана Вукотић

НА ОВОМ БЛОГУ МОЖЕТЕ ЧИТАТИ И КОМЕНТАРИСАТИ МОЈУ ПОЕЗИЈУ, КОЈУ БУДЕМ ОБЈАВЉИВАЛА.

уторак, 6. октобар 2026.

ОДА(,,СНИ")


Она долго не спала .

Не знала что это жизнь ,

Как и новый день ,

Так она и ждала .


У неё были сни .

Просто их знала ,

Трудные были дни ,

Новую жизнь она узнала .


 

ОДА(,,СНОВИ")



Дуге су сада ноћи .
Сачекаћу јутро ,
Можда ћу тад моћи ,
Биће боље сутра .

Да одморим мало .
Ићи ћу тим путем ;
Поћи Месецом жутим ,
Само ако ти је стало .



 

субота, 29. август 2026.

СВОБОДНЫЙ СТИХ( РУССКИЙ )


Девушка поёт .

Озеро тихое ,

Месяц смотрил ,

Гора далекая ,

Птицы там и летают ,

Ветар и дождь ,

Новый день .

СЛОБОДНИ СТИХ( СРПСКИ )


Ветар дува .

Класје се тада њише ,

Сунце залази ,

Људи дуго шетају ,

Месец тада вири  ,

Тиха је ноћ ,

Звездано је небо .

недеља, 23. август 2026.

БЕЛЫЙ СТИХ(,,ЛЕТО")


Птица тут пела .

Река тихо так шла ,

Люди гуляли ,

Кошка и собака друзья ,

Зелёный лес красивый ,

Месяц всё смотрил .

БЕЛИ СТИХ( ,,ЛЕТО")


Птице тад лети .

Сунчано је јутро ,

Море је ту ,

Људи шетају ,

Гледају залазак сунца ,

Месец их гледа ,

Чекају нови сан . 

среда, 19. август 2026.

АКРОСТИХ(,,ВРЕМЯ")



Валентина пела

Руслана писала

Екатерина гуляла

Мария спала 

Янна говорила . 

АКРОСТИХ(,,ВРЕМЕ")


Весна штрика џемпер

Радмила сече парадајз

Ева пегла веш

Марија пере судове

Емилија слаже постељину . 

петак, 14. август 2026.

ЭЛЕГИЯ( ,,,ВРЕМЯ")


Долго ты его ждала .

Ты любила , жизнь дала ,

Но , у тебя всё трудно ,

Но , у тебя всё грустно ,

Так говорит время ,

Наше печальное время . 

ЕЛЕГИЈА( ,,ВРЕМЕ")


Корачаш корак по корак .

Али , сваки тежак и горак ,

Ветрови те тад шибају ,

Ништа те не питају ,

Такво је то време ,

Тешко је као бреме . 

четвртак, 13. август 2026.

СОНЕТ( ,,ЗАЧЕМ?")


Господи Ты всё видишь .

У нас есть грех ,

У нас есть страх ,

Господи Ты всё знаешь .


Зачем судьба такая ?

Люди плачут ,

Эта тоска какая ?

Люди рыдают .


Только шаг один .

Тут есть дорога ,

Вот шаг один .


Говорю им .

Не слушают ,

Не желают . 

СОНЕТ( ,,ЗАШТО ?")


Увек је било то питање .

Живот њен цео лош ,

Боже , ти то све знаш ,

Увек су била скитања .


Зашто је судба таква ?

Све је то пало у воду ,

Рана је болела свакаква ,

Чекала је да сви оду .


Тихо је она патила .

Није се лако мирила ,

Ипак је пошла даље .


На дугачак пут .

У тишини ноћи ,

Месец је тада жут .