Девушка пишет .
Красива гора ,
Поют тут птицы ,
Натура вот наша ,
Озеро так идёт .
НА ОВОМ БЛОГУ МОЖЕТЕ ЧИТАТИ И КОМЕНТАРИСАТИ МОЈУ ПОЕЗИЈУ, КОЈУ БУДЕМ ОБЈАВЉИВАЛА.
НА ОВОМ БЛОГУ МОЖЕТЕ ЧИТАТИ И КОМЕНТАРИСАТИ МОЈУ ПОЕЗИЈУ, КОЈУ БУДЕМ ОБЈАВЉИВАЛА.
Сунце тад сија .
Река блиста цела ,
Људи шетају ,
Смркава се полако ,
Месец и Звезде плове .
Лебедь белый .
Озеро далеко ,
Жара снова .
Белая лиса .
Медведь гуляет один ,
Река вот там .
Жёлтый лист пал .
Одна дама тут гуляла ,
Ветер и дождь .
Ведар је дан .
Гугутка ту гугуче ,
Тече река .
Бела је дама .
Фијакером дошла ,
Птице певају .
Разне боје .
Голо је сво дрвеће ,
Ветар дува .
Грустная теперь твоя семья .
Вчера ты умер , был болен ,
У твоему дому одна свеча ,
Жена твоя и дети плачут .
Ты был хороший друг .
У тебя не жило зло ,
Тебе болезнь была враг ,
У тебя жило добро .
И ? Что жизнь ?
Кто это мы ?
Только люди ,
И ? Вот смерть .
Нико није знао твоју муку .
Насмејан си увек био ,
Добар друг си био ,
Неко ти је пружио руку .
Збогом сада остани .
Поздрави ми оца ,
Болу сада престани ,
Срце тад јако грца .
Ниси био сам на крају .
Сви ћемо једном тамо ,
Сачувај се ти само ,
Тај сусрет у бескрају .
Она не любила лето .
Трудно ей оно было ,
Ничего тут не забыло ,
Она не любила лето .
Ждала она септябрь .
Его она так любила ,
Приехал и ноябрь ,
И его очень любила ..
Смотрила жёлтый лист .
Думала так долго ,
Писала письмо долго ,
Любила жёлтый лист .
Под Сјајем Месечеве ноћи .
Жуборио је тихо избор ,
Ту је стајао и двор ,
Морала тада ту поћи .
Кроз шуму изађе на пут .
Уморна од пута она беше ,
Гледала је тај Месец жут ,
Лоше мисли се изгубише .
Стигавши касно кући .
На починак она крете ,
Али се тада окрете ,
Заспати неће моћи .
У неё была подруга .
Счастлива так была ,
Плохо всё и забыла ,
У неё не было друга .
Трудна она жила .
Дома была одна ,
Грустна она была ,
Жизнь ей так бедна .
Но , хотела счастье .
К сожалению не было так ,
Это большое несчастье ,
У неё был враг ,вот как ?
Пролази она тако .
Торбу своју носи ,
Ветар јој у коси ,
Одлази она тако .
Нико не зна где иде ?
Хода и ћути само ,
Очи је више не виде ,
Хоће да стигне тамо .
Стаде испред те куће .
Било је само пруће ,
Мајка јој нешто рече ?
Тада и паде вече .
Ветер дует .
Соловей там и пел ,
Идёт река ,
Месяц так весёлый ,
Звёзды как играют ,
Люди гуляли ,
Собака и кошка друзья .
Ветар дува .
Веверице лете ,
Пева тад птица ,
Жирови падају ,
Кестење се ту пече ,
Тече река ,
Месец је гледа ,
Звезде блистају .
Новая тот жизнь .
Тишина и река ,
Люди гуляли ,
Собака ждала ,
Погода плохая ,
Спала кошка ,,
Всё красиво .
Птица тад лети .
Муње дуго севају ,
Дубок је сад сан ,
Месец излази иза облака ,
Звезда поново заблиста ,
Људи се веселе .
Весна шета пса
Оливера чита књигу
Десанка учи децу да пишу
Александра одлази на спавање .
Какая это грусть .
Думаю о тебе ,
Забываю себя ,,
Такая это печаль .
Пять лет назад .
Только ты не у нас ,
Трудно время для нас ,
Пять лет назад .
Папа , ты живёшь .
У меня так будет ,
Папа , ты знаешь ,
У меня всё будет .
Не зараста рана .
Сећање не бледи ,
Тугу тада следи ,
Био си брана .
Данас расте туга .
Пет година без тебе ,
Жена оста без друга ,
Пет година без тебе .
Недостајеш ми оче .
За мене ти живиш ,
Успомене ме лече ,
У мени ти живиш .
Месяц смотрил .
Девушка пела ,
Девушка знала ,
Месяц смотрил .
Устала очень была .
Тут шла и река ,
Всё она забыла ,
Так шла и река .
Брат приехал .
Долго ехал ,
Сестра счастлива .
Говорил он ей .
Эту правду ,
Никогда неправду .
У тишини ноћи .
Седела је она ,
Друга тад зна ,
На пут ће поћи .
Уморна од свега .
Текла је река ,
Бежи од тога ,
Рекла је нека .
На обали седи .
Ноћ тад бледи ,
Креће кући .
Жељна је сна .
Месец гледа ,
Свесно зна .
Когда Звезда пала .
Знала она правду ,
Не хотела неправду ,
Долго , долго плакала .
У неё была мать .
Счастлива была ,
Плохо всё забыла ,
Сказал ей брат .
Слыши ты меня .
Долго ты ехала ,
Теперь приехала ,
Береги ты себя .
Под Месечевим сјајем .
Прође покрај извора ,
Нађе се код тог Двора ,
Сањам; не устајем .
Тако је она мислила .
Али , гле тог чуда ,
Нешто је смислила ,
Иде сада баш туда .
Дође тад у једно место .
Ту не долази често ,
У глави све чисто ,
Тако рећи , просто .
Говорила она ему .
Там есть дорога ,
Писала она ему ,
Плохая дорога .
Он ей не слышал .
Быстро так ехал ,
Так и приехал ,
Он ей молчал .
Новое утро .
Красивый день ,
Там и одна тень ,
Больше не утро .
Ново јутро свиће .
Неко дуго иде ,
Многи га виде ,
Помоћи му неће .
Пут је доста стрм .
Мучи се и даље ,
Загледа један жбун ,
Биће му тад боље .
Испред би сенка .
Непозната њему ,
Осећа ту таму ,
Висока и танка .