Философска песня("Как раньше")

К сожалению,  не будет как раньше.

Как раньше, я иду дальше,

Дальше от тебя,

Тебя навсегда,

Навсегда это правда,

Правда, моя правда, твоя неправда,

Неправда это ты,

Ты и только ты.

Филозофска песма("Без одговора")

И пред сам крај говине ове, остаћеш без одговора.

Без одговора,  и ни на каква питања,

Питања као што бејаше некада,

Некада,  али више никада,

Никада, јер си ти тако хтео,

Хтео и своје планове остварио.

Белый стих("Правда")

Всё будет хорошо, это правда.

Знаю,  ты ей не любишь,

Мы не можем так,

Как два мира,

Да! Это мы!

Правда есть моя любовь,

К сожалению,  ты ничего не знаешь,

И? Что дальше?

Ничего,  я иду.

Бели стих("Сан")

Нема страха, то је само сан.

Полако почињеш да тонеш,

И видиш неки други свет,

Теби, сасвим непознат,

Хоћеш назад, али није још време,

Срећи нема краја,

Али, нажалост следи буђење,

И повратак у овај свет,

Који полако нестаје.

Акростих("Снег")

Сейчас идёт

Некогда шёл раньше

Ех, теперь не так

Город очень прекрасный и белый.

Акростих("Време")

Вечно је у журби

Ретко кад је тачно

Ево као сада

Мора да буде тако

Ех, уопште није лако.

Эпиграмма("Некогда")

Некогда, верю слышу твой голос.

Но, знаю чтоб это не может быть,

Правда, я тебя не могу забыть,

Некогда, но только некогда я вижу твой волос.

Епиграм("Време тече")

Време тече, као ово вече.

Све тако брзо нестаје,

И невидљиво постаје,

Јер, одавно је отишло вече.

Элегия("Ты больше не мой")

К сожалению, это было давно.

Но теперь, мне всё равно,

Ты больше не мой,

И думала как я друг твой,

Но, ты снова врёшь,

И только неправду говоришь,

Я ей вообще не люблю,

Это люди отлично знают.

Елегија("Презирем лажи")

Некада си истину говорио.

Али сада су то лажи,

Бар једном ми истину кажи,

Ако би поново проговорио,

Ја лажи презирем,

И од њих зазирем.

Сонет("Никогда!")

Всё я видела.

Ты у меня больше не будешь никогда,

Не отвечаю на вопрос когда,

Я всё увидела.

Думала как ты мой друг.

Нет, больше,

Теперь ты мой враг,

Жаль, что это не узнала раньше.

Моё никогда!

Твоё когда,

Просто не может так.

Теперь я пишу.

И мне очень трудно,

Потому что знаю кто ты.

Сонет("Сећања")

Давно су она прошла.

То су моја сећања,

Никако присећања,

Брзо су дошла.

Али, она боле.

И све то у мени живи,

Јер неки људи не знају да воле,

И они не могу да преживе.

Та моја тужна сећања.

Не присећања,

То не постоји код мене.

Све ће се променити.

Ни ја нећу бити иста,

Али, Хвала Богу, савест ће ми остати чиста.

Песня("Долгая ночь")

Очень долгая ночь.

Я снова пишу,

Но тоже так, трудно дышу, 

Всё будет хорошо в полночь.

Песма("Свитање")

Још мало па ће свитање.

Ноћи нас раздвајају,

Дани нас састају,

И опет тако све изнова пред смркавање.

Баллада("Я тебя не знаю")

Мне очень жаль, но я тебя не знаю.

Теперь кто ты?

Теперь кто мы?

Я тебя снова не узнаю,

Некогда мы были друзья,

Да! Некогда мы были друзья...

Балада("Збогом!")

Овог пута ти ја говотрим :"Збогом!"

Хтео си тако,

Мислио си да је мени лако,

Сведоци ћемо бити пред Богом,

Ту ће се све рећи,

Ништа се неће порећи,

Ти више ниси ти,

И то мени штети.

Песня "День"

Был красивый день.

Шёл дождь, я не видела тень,

Всё знаю о тебе, 

Лучше, не о себе.

Песма "Знак"

То је био тај знак.

Као неки предзнак,

Тајну си ми рекао,

И ниси је порекао.

Философская песня("Я слышу голос твой")

Да! Это правда, я слышу голос твой.

Твой прекрасный и хороший,

Хороший тоже как ты был,

Был и так быстро умер,

Умер молодой,

Молодой и болен,

Болен от рака,

Рака который тебя убил,

Убил так быстро,

Быстро и ту будет конец.

Филозофска песма("Сањам")

Често сањам.

Сањам све оно што се оствари,

Оствари и труди се да ме сломи,

Сломи као стакло,

Стакло које је лако сломити,

Сломити, али мене неће поломити,

Поломити судбина зла,

Зла, против које се борим,

Борим али и изборим.

"Ода здоровью"

Оно нам должно.

Оно нам очень важно,

Здоровью я пою,

Здоровье, я люблю.

"Ода здрављу"

Треба га поштовати.

Јер оно ће нам снагу дати,

Тело треба слушати,

Иначе ћемо га изгубити,

А ми тако нешто нећемо пожелети.

Белый стих( "Снова")

Слава богу, снова пишу.

Было очень, очень трудно,

Когда не могла делать оно что люблю,

Но,  я боец, и у меня была бытва,

 И теперь я здесь,

Как некогда,

Так будет и дальше,

Просто я так хочу.

Бели стих("Време")

Поново сам ту после неког времена.

Настављам тамо где сам стала,

Против своје воље,

Али сам ипак успела у томе,

Нисам знала какве ми живот тескобе шаље,

Борила сам се с њима, и изборила,

Тако ће бити и убудуће.

Акростих("Судьба")

Суровая она будет

У нас такая всегда

Долго будет так

Ь

Будет ужасная

А не могу

Акростих("Сумња")

Сви је понекад имамо

Уме да буде опасна

Многи су такви

Њу је тешко отерати

Али је опет ту

Эпиграмма("Не больше")

Я счастлива не больше,

Это было раньше.

Епиграм("Касно")

Сада је за све касно.

То мора да буде јасно.

Элегия("Никогда больше")

Жаль! Что я тебя не буду видеть никогда больше.

Когда умер ты был молодой,

Ты никогда не был злой,

Здесь очень грустно, и я иду дальше.

Елегија("После тебе")

Све је постало пусто после тебе.

Отишао си прерано,

Можда и рано,

Сада ми срце зебе.

Сонет("Поэт")

Красивая ночь, и ветер холодный.

Теперь, поэт стихи пишет,

Он всё очень быстро напишет,

Но, он не любит ветер холодный.

Тогда он думает долго.

И никто не знает о кому?

Или о чём?

Он так будет долго.

Он поэт только.

И не знает сколько пишет,

Он часы не видит.

У ему есть генияльный ум.

Здоровый разум,

Всё быстро будет закончить.

Сонет("Песник")

Ове ноћи јак ветар дува.

А песник увелико пише,

И не стаје док све не напише,

Само му на памет падне има ли ко да га чува?

Надахнуће је у њему јако.

Наставља даље,

Свестан је да није лако,

Али он жели да све то буде боље.

Није он само песник.

Он је и рима весник,

Који се ретко рађа.

По сред чела звезда му сија.

Похвала му ретко кад прија,

Он је једно скромно биће.

Песня("Только")

Да! Это только.

И никто не спросил:"Сколько?"

Они это не знают,

И вообще не узнают.

Песма("Сећање")

Оно живи с нама.

И лепо и ружно сећање,

Али и присећање,

Све то природа дарује вама.

Баллада("Прощай,  мать моя!")

У неё был сын один.

Он был хороший и красивый,

Но, он ей сказал:

"Прощай, моя!

Знаю чтоб у тебя тоска твоя",

Мать его спросила:

"Но, где ты это идёшь?"

Сын ей говорит:

"Умираю,мать моя,

Надеюсь чтоб я буду перед дверь рая",

Мать как мать всё бы дала,

Но,к сожалению не знала,

Ещё она хотела говорить с ним,

Но, он умер.

Балада("Мени се мајко, од тебе тешко растаје")

Млада кћерка својој мајци говори:

"Мени се мајко, од тебе не растаје",

Болна јесам, и знам да ће само твоје срце да ме оплакује,

Мајка јој тихо приђе и рече:

"Док сам жива, тако ће бити,

Сузе бола ћу вечно лити",

Кћерка јој одговара:

"Радила сам много мајко, али ме нису окитили ловори",

Тамо горе се свако од нас поново састаје,

Говораше она тако,

Није јој било лако,

Мајка хтеде муке да јој се спрече,

Али, узалуд њена кћерка премину то вече.

"Ода чаю"

Тебя всегда пью.

Это люди знаю,

Тебя люблю как воду,

И пишу о тебе оду.

"Ода читању"

Усмеримо ум ка њему.

На такав се начин успешни на врх пењу,

Тамо су где јесу,

Пали уопште нису.

Белый стих("Письмо")

Я тебе его давно писала.

Жаль,  ответа вообще не было,

Только ужасная тишина,

Но, я грустно смотрила там далеко,

И просто только боль,

Знаешь, я это не хотела.

Бели стих("Прошлост")

Никада није била лепа.

О томе сам само маштала,

И то сам једино могла,

Али, није могло другачије,

Јер то није ничије,

Али исто тако ни свачије.

Акростих("Золото")

Знает быть красиво

Оно некогда может быть плохо

Легко не так

Оно значит и красоту

Трудно есть

Оно тоже может быть и белое

Акростих("Злато")

Зрачи лепим сјајем

Лепо је и када се неко с њим упоређује

Али, носи велики терет

Тепа се особи која се воли

Оно је симбол богатства.

Эпиграмма("Жизнь")

Жизнь знает быть плохая.

Живот зна да буде лош.

La vita sa essere cattiva.

Епиграм("Свет")

Овај свет није за мене.

Этот мир не для меня.

Questo mondo non è per me.

Элегия("Навсегда")

Поэт мой, ты не умер,ты для меня живёшь навсегда.

Правда,ты не здесь,

Это точно есть,

Но, о тебе буду писать всегда,

Ты тоже наш хороший друг,

Ты очень любил нас,

Как и мы вас,

У тебя был ужасный враг.

Елегија("Прерано")

Отишао си прерано.

У срцу ми оставио тугу,

Судбина је тако хтела да одеш рано,

И да осетим патњу дугу,

Срешћемо се ми поново,

Чекам да ми дође време,

То неће бити ништа ново,

Само ћу скинути са себе бреме.

Сонет("Твои глаза")

Я не забываю твои глаза.

Просто не могу,

Для тебя буду молиться Богу,

Чтоб никогда не забываю твои глаза.

Это правда.

Я это точно знаю,

И не может быть неправда,

Я это отлично знаю.

Я смотрю твои глаза.

Всегда и навсегда,

Просто так будет.

Как море.

Я них смотрю,

И ним верю.

Сонет("Осмех")

Још памтим твој осмех.

Који ми је улепшавао дан,

То је за мене било као сан,

После тебе је заувек нестао смех.

Отишао си далеко.

Сузе су ме пекле,

Свесна сам била да си предалеко,

Сузе бола су ми низ образе текле.

Сањала сам, твој осмех.

Тражила као спас твој осмех,

Али, све је било узалудно.

Одлазак твој за мене је постао страшна јава.

Више ми се не спава,

Јер су заувек заспала та два дивна ока плава.

Песня("Голос")

Голос твой прекрасный.

Голос твой, хороший,

Мне всегда говорит правду,

Мне никогда не говорит неправду.

Я тебя слышу.

Я тебя, слышу,

Желаю ещё знать,

Желаю ещё узнать.

Спасибо, тебе.

Спасибо, тебе,

Ты мне всё сказал,

Ты всё сказал.

Песма("Туга")

Туга није за друга.

Туга је вечна и дуга,

Она милости нема,

Она само патњу има.

Оставиће она нас.

Оставиће она и вас,

И коначно ће сванути леп дан,

И коначно ће нам се остварити сваки сан.

Све што смо желели.

Све што смо хтели,

То ћемо да памтимо,

Тугу ћемо заувек да заборавимо.

"Баллада о нам"

Смотрю и не могу верить.

Что это случилось нам?

Теперь кто мы?

Не знаю что там?

И не знаю кто вы?

Но, я только желаю верить.

"Балада о девојци"

Живела је она.

Девојка једна прелепа,

Често је маштала,

Судбина јој није била лепа,

Поштована је била она,

Али, врло брзо је била слепа,

Није више маштала,

Судбина јој је била клета.

"Ода поэту"

Тебе пою поэт.

Ой! Поэт! напиши стихи,

Теперь не должны быть тихи,

Всё это живёт у тебя поэт.

"Ода осмеху"

Увек буди ту.

Осмех нам не треба само у сну,

Већ да се радујемо да нас бољи дани чекају,

И да те и други ишчекују.

Философска песня("Сегодня")

Да! Точно так, Сегодня я видела всё.

Всё что раньше не видела,

Не видела потому что я была слепая,

Слепая от тебя,

Тебя который мне сказал слова,

Слова которая трудная,

Трудная и ужасная,

Ужасная потому что ты сказал неправду,

Неправду которая меня болит,

Болит и дальше, и не было так раньше,

Раньше ты только молчал,

Молчал, тогда молчи и теперь.

Филозофска песма("Ти не можеш да ми судиш")

Истина је жива, ти не можеш да ми судиш.

Судиш ни за врлине, ни за мане,

Мане свако од нас има,

Има и нисмо савршени,

Савршени су само бесмртни,

Бесмртни који су увек изнад нас,

Нас и они нам суде,

Суде нама смртнима,

Смртнима, некима,

Некима по природи злим и по природи добрим.

Белый стих("Судьба")

Кто ей не знает?

И её лицо некогда красивое некогда ужасное,

Эх, такая судьба,

Она знает любит,

Это правда, но нас нет,

К сожалению, это будет так,

И мы не можем ничего,

Мы молчим, и ничего не говорим.

Бели стих("Живот")

Нико се не упита шта он значи.

До оног трена када буде касно за живот,

Тада се губи све,

И повратка му нема,

Не живи се тако,

Њега треба поштовати,

Ма колико то било потребно.

Акростих("Страх")

Сейчас есть у нам

Трудный всегда будет

Рука тогда не может помочь

Ах, очень трудно

Хороший никогда не может быть

Акростих("Кајање")

Како то неко не зна да учини

Ако га гризе савест

Јаче је од свега

Али, понос је јачи код таквих

Њих не брине то уопште

Ех, то је и тужно и ружно.

Эпиграмма("Твоя дорога")

Ты больше не здесь.

У тебя есть твоя дорога,

Она очень, очень долга,

Приехал там, это правда есть.

Епиграм("Збогом!")

Само си нестао.

Ниси ми рекао збогом,

Знам, да си сада пред Богом,

За наше очи невидљив си постао.

"Она плакала"

Это было давно.

Ей не было всё равно,

Она плакала долго,

У неё была большая тоска,

Думала, думала и только думала,

Как она может дальше?

Не знала ответ,

Хотела чтоб будет как раньше,

К сожалению, так не было.

"Огледало"

Све је било како треба.

Али, одједном огледало пуче,

Као да је било јуче,

Она је знала да је несрећа вреба,

Сујеверна је била она,

Спавати те ноћи није могла,

Сетила се оног језивог тона,

Легла је, заспала је, толико је снаге смогла.

"Твоя жизнь"

Твоя жизнь есть грустная.
Так то будет всегда,
К сожалению и навсегда,
У тебя жизнь печальная.

Знаю,  друг мой.
Чтоб ты не хотел так,
Грустный и трудный мир твой,
Желаешь жить и думаешь как?

Будет хорошая твоя жизнь.
Ты снова будешь как раньше,
И тогда идёшь дальше.

Я будь с тобой.
Ты мой друг,
И я должна сохранить тебя.

"Неправда"

Све је тако тешко.
Посебно неправда,
А тако бих волела да је правда,
Нажалост, она стиже претешко.

Живимо, али како?
У вечитом страху,
Боримо се, тако,
То се осећа у даху.

Неправда је ту.
Има је и у сну,
Правда је још на путу.

Са страхом се боримо.
И некако се изборимо,
Када на боље крене.

"Пишу тебе"

Теперь пишу тебе.

Потому что не могу себе,

Это песня только для тебя,

Никогда для меня.

"Страх"

У теби је страх.

И то ти одузима дах,

А некоме изазива смех,

Док се ти претвараш у прах.

"Баллада о голосу"

У неё был прекрасный голос.

И тоже так она пела,

Но люди как люди, на ей были ревный,

У её судьба была грустная,

Ей голос прекрасный больше не пел,

Но,  она это хотела,

Жила совсем мало и умерла,

"Балада о очима"

Лепе су биле те очи.

Али, виделе су сасвим кратко,

То око је могло све да уочи,

И гледале су прекратко,

Слепе постадоше,

И врло брзо нестадоше.

"Ода голосу"

Спасибо тебе, голос!

Мы с тобой можем петь,

Тоже так, и говорить,

До конца будь с нам голос.

"Ода памети"

Чувај нас памети!

Ти си нам све што имамо,

И не бисмо волели да је немамо,

Ништа нам друго не треба, само нас ти опамети.

"Песня"

Теперь пишу песню.

Песню которая мне много значит,

Значит как жизнь,

Жизнь которую живу,

Живу и пою,

Пою, некогда грустно,

Грустно потому что такая судьба будет,

Будет плохая и злая,

Злая но я всё напишу.

"Патња"

Све је ово патња.

Патња, која нас уништава,

Уништава постепено,

Постепено и подмукло,

Подмукло и тихо,

Тихо, али ипак изненада,

Изненада и везује нам руке,

Руке, којима не можемо да се бранимо,

Бранимо од ње, како би нам било боље.

"Осень"

У нас приехала осень.

Для меня всегда красивая,

Тогда я снова дышу,

И просто я новая буду,

И дождь люблю тоже,

Так будет завтра,

Тогда я живу.

"Јесен"

Јесен је стигла.

И мени донела осмех на лицу,

Јер знам да ће бити лепа,

И бронзана, златна, таква је она,

Мене сваки пут буди,

Та предивна јесења киша,

Која пада и падаће.

Акростих("Время")

Всегда быстро идёт

Раньше не было так

Ех, точно так

Много быстро живём

Я это не люблю.

Акростих("Снага")

Стално варира

Некада је имамо,некада немамо

Али је увек ту

Губимо је некад без потребе

Али је увек вратимо.

Эпиграмма("О тебе думаю")

Часто о тебе думаю.

И глубоко задумаю,

Зачем твоя судьба была злая?

Жизнь плохая?

Епиграм("Ноћ")

Када си отишао била је ноћ.

Без икакве речи,

Да те у тој намери спречи,

Овај свет си напустио када је била поноћ.

Элегия("Никогда больше!")

Я тебя не видела никогда больше.

Я тебя видела много раньше,

Теперь, ты далеко, но слышу голос твой,

Ты больше не здесь, ты был хороший друг мой.

Елегија("Изгубљени снови")

После тебе, ништа није исто.

А понајвише изгубљени снови,

Посебно сада ови,

Све испред тебе, остаде чисто.

"Тайна"

Ничего не говорила.

У неё была тайна,

Сегодня поговорила,

У неё больше не была тайна.

Просто так хотела.

Она была хорошая,

И не была злая,

Но, она так хотела.

Это было всё, только тайна.

Теперь она говорила,

У неё была тайна.

Была хорошая.

И дорогая,

Она так желела.

"Ружа"

Увела је ружа.

Она свакоме радост пружа,

Нестао је тај цвет,

Као цели свет.

Леп мирис је давала.

Нема је више,

Све је тише,

И ништа није одавала.

Неко је тражи.

Савет да потражи,

Али све губи.

Тамо све пише.

Није тајна,

Она више не дише.

"Ничего не говори"

Была красивая ночь.

Она хорошая и молодая,

Только себе говорила:"Ничего не говори",

Очень красивая ночь,

Она подругу ждала,

"Ничего не говори"-говорила тихо себе,

Подруга приехала,

Она была счастлива,

Но мало странная,

Потому что больше молчала,

Она такая не была,

Подруга ей спросила:"Что с тобой?"

Она только тихо сказала:"Ничего!"

Она была счастлива.

Никогда несчастлива.

"Ко си ти?"

Била је ведра ноћ.

Она је пријатеља чекала,

Чула је питање:"Ко си ти?"

Да прође, мало је сачекала.

На пут је морала поћ'

Пријатеља је дочекала,

Али питање није нестајало,

"Можда сам мало причекала?"-рекла је.

Пријатељ ју је погледао и питао шта јој је?

Рекла је:"Ништа ми није само на пут крени",

Учинио је како је рекла,

Суза јој је низ образ текла,

Она ју је пекла,

Страх је у њој остао,

Али глас је нестао.

И питала се које то био?

И шта је тиме добио?

Ништа, само је изгубио.

"Счастье"

Нам должно счастье.

Не больше несчастье,

Мы желаем нечто красиво,

Не желаем ничего некрасиво.

Да! Точно так.

Мы желаем счастье,

Никакой несчастье,

Это будет плохо, мы знаем как?

"Срећа"

Потребна нам је срећа.

Доста је било несрећа,

Па макар била трећа,

Од свих ће бити већа.

Она је ту негде.

Увек срећа,

Никако несрећа,

Она нас не одводи нигде.

"Баллада о жизне"

Ой! Жизнь! Где так быстро идёшь?

Очень быстро ходишь,

И ничего другое не видишь,

Ты идёшь быстро как время,

Нет! Жизнь, я жду своё время,

Завтра есть новый день,

Ты теперь как тень.

"Балада о теби"

Да, друже мој, пишем баладу о теби.

Давно сам написала и о себи,

Али сада нећу,

Јер о теби писати хоћу,

Знам, тешко спаваш,

А још теже сниваш,

Ех, тако то бива,

Код тебе се нешто збива,

Од мене нешто кријеш?

Друже мој, ја знам све и ништа не можеш да прикријеш.

"Ода реке"

Ты всегда красивая.

Для меня хорошая,

Ты как время идёшь,

И ничего не ждёшь.

"Ода истини"

О твојој лепоти певам.

И све ћу да одпевам,

Правда је увек лепа,

Истино! Ти си прелепа!

"Судьба"

Почему злая моя судьба?

Судьба котрая тоже как и жизнь,

Жизнь тоже такая,

Такая, значит никакая,

Никакая и плохая,

Плохая как судьба,

Судьба мы так живём,

Живём как она говорит,

Говорит очень плохо,

Плохо для нас,

Нас , но мы живём,

Живём и трудно и грустно.

"Говор"

Волим леп говор.

Говор у којем нема зла,

Зла које хоће да надвлада разум,

Разум који нас води,

Води, али неке одводи,

Одводи до стуба срама,

Срама и стида,

Стида који не осећају,

Осећају само благу бол,

Бол која се с њима сједињује,

Сједињује и постају једно.

Сейчас пишу

Легко и красиво

Оно може быть и трудно

Вижу так всё

Оно тоже знает быть и хорошое

Сањамо о њој

Речима је призивамо

Ех, ако нас неће ништа не вреди

Ћутимо сада и чекамо

Ако се неко чудо деси?

Эпиграмма("Жизнь грустная")

Жизнь грустная.

Тоже так и трудная,

О неё пою,

О неё всё знаю.

Епиграм("Живот је кратак")

Живот је кратак.

Некоме буде горак,а некоме сладак,

Некоме срећа,

А некоме несрећа.

Элегия("Жизнь твоя")

Друг мой,  жизнь твоя.

Тоже грустная как моя,

Я плачу,

Но просто это не хочу,

Тоска у меня,

Она тоже и у тебя.

Елегија("Запамти")

Друже мој,  запамти.

И све добро упамти,

Да је живот само један,

И да није сваки бедан,

Судбина је зла,

Такве нам је животе дала.

Сонет("Стих")

Я поэт и пишу стих.

Теперь, я пишу,

Он будет очень тих,

Всё я это напишу.

Моя жизнь есть стих.

У меня тогда будет счастье,

Никакой несчастье,

Он будет очень тих.

Я всё пишу.

Это и напишу,

Потому что я поэт.

Я себя слышу.

Просто как дышу,

Я должна петь.

Сонет("Ова ноћ")

Тешка је ова ноћ.

Нема ни даха,

Али ни ваздуха,

А време је на спавање поћ'.

Биће лепша ноћ.

У то желим да верујем,

Све ће на боље доћ',

Не могу да не верујем.

Месец је жут.

Крећем на пут,

Морам тамо да стигнем.

Небо је ведро.

У мору се огледа сидро,

Трудим се да све препреке престигнем.

"Тайна"

Чувствую чтоб у тебя тайна.

Знаю, ты всегда молчишь,

И ничего мне не говоришь,

Кто знает какая это твоя тайна?

Я не желаю знать.

Просто я не такая,

Когда будет время, я буду узнать,

И тогда  я знаю она какая?

"Слушај"

Пажљиво слушај шта ћу ти сада рећи?

Буди свој, и размисли мало о својој срећи,

То је оно главно,

И немој ништа да ти буде равно.

Равнодушан немој бити.

Ти знаш, зашто?

Јер ће се лоше по тебе збити,

Паметан си, и знаш нешто?

"Баллада о голосу"

Некогда, я слышила этот голос.

Для меня был прекрасный,

Он мне говорил правду,

Для меня он был красивый,

К сожалению, очень быстро пропал этот голос,

Для меня всегда прекрасный,

Он мне не говорил неправду,

Он для меня навсегда будет красивый,

Где пропал этот голос?

"Балада о очима"

Биле су тужне те очи.

Сећам се тог погледа,

Из њих су текле сузе,

И поред туге биле су прелепог изгледа,

Све је могло да уочи,

И да све прегледа,

Али, судбина им светлост узе,

Иако не види, као да ме гледа.

"Ода поэту"

Ой! Поэт! Ой Гений!

Когда поёшь, поёшь правду,

Ты как я не любишь неправду,

О тебе часто пою, знай!

"Ода мору"

Ој! Море! Прелепо!

И твоји предивни вали,

Много су лепоте природи дали,

Твоји таласи нам дају све лепо.

"Очень трудно"

Вчера, у меня было очень трудно.

Трудно и грустно,

Грустно потому что мне никто не хотел помочь,

Помочь как друг,

Друг кому я верила,

Верила но больше не могу,

Не могу,  потому что теперь всё знаю,

Знаю и никогда больше у меня не будет просьба,

Просьба, только просьба и ничего больше,

Больше никогда,

Никогда потому это было всё так холодно,

Холодно как камень,

Камень трудный,

Трудный и опасный,

Опасный и это конец,

Конец для всё что я видела и узнала.

"Мир"

Ове ноћи, молим Бога за мир.

Мир свуда, а понајвише у мени,

Мени, која живи у страху,

Страху за живот,

Живот који више није дуг као некада,

Некада је био, сада је кратак,

Кратак,али и прекратак,

Прекратак, и то је истина.

Белый стих("Утро")

Теперь ещё старый день.

Завтра есть новое утро,

Правда, я его не люблю,

Но просто так должно быть,

Сейчас не моё время.

Бели стих("Свануће")

Спрема се нов дан.

И свануће се полако ближи,

А време нам кроз прсте клизи,

Сан ће нас савладати,

И све ће бити другачије.

Знает быть и буква

Некогда будет и слово

А кто это не знает

Книга это тоже может быть

Људи је имају и немају

Уме да буде и лоша

Бића смо и поседујемо је

Али се лако изгуби

Волети некога је тешко

Эпиграмма("Сон")

Сон у меня давно не был.

Ещё когда ты был жил,

Теперь своё время жду,

И тогда я иду.

Епиграм("Незаборав")

Незаборав не може бити.

Могу се само сузе лити,

Али тебе не могу да вратим,

Када ми дође време,до тебе ћу да навратим.

Элегия("Твоя тень")

Друг мой, когда ты умер твоя тень была здесь.

Я не забываю твою смерть,

Это моя большая боль,

Это правда есть.

Елегија("Сећање на тебе")

Пријатељу мој, још живи сећање на тебе.

Много је година прошло, а мени срце још зебе,

После твог одласка, заборавила сам на себе,

Помисао на твоје живе ране, још ме гребе.

Сонет("Поэт")

Песню пишет поэт.

Некогда будет грустная,

У ему есть красивый цвет,

Песня всегда будет весёлая.

У ему тоже и сонет.

Слова, всегда красивая,

Он никогда не скажет  нет,

Пишет слова прекрасная.

Он есть поэт.

Всегда пишет,

Это отлично знает.

У ему жизнь красивая.

Никогда,грустная,

Она всегда как он весёлая.

Сонет( "Време")

Тако брзо пролази време.

Ми га осећамо,

Али не долази нам невреме,

Њега се само сећамо.

Оно је на нашим раменима као бреме.

Чекамо га да прође,

И да нам мисли не стреме,

Осећамо да ће у добро да пређе.

Ово није моје време.

Носим га као бреме,

Док ми мисли стреме.

Заборавити га нећемо.

Другим путем крећемо,

Уз пут срећу сусрећемо.

"Твой голос слышу"

Да! Твой голос слышу.

Так будет всегда,

И песню короткую нпишу,

Это не будет навсегда.

"Пријатељ"

Да ли у мом животу постоји пријатељ?

Не! Нема га, никако,

Неко би се сада питао:"Како?"

А ја кажем да у мом животу посоји само непријатељ.

"Баллада  о судьбе"

Зачем ты так плохая судьба?

Что я это плохо сделала?

Это только Бог знает,

Я всё нормально делала,

Но ты такая судьба,

Я ничего плохо не делала,

Это только Бог видит,

Я всё нормально сделала.

"Балада о судбини"

Ој! Судбино! Што си зла?

Што си нам у кости утерала страх?

И да ниједан корак не можемо сами,

И врло брзо се претварамо у прах,

Али ти си и даље охола,

У нама је увек страх,

Да не нестанемо у тами,

Врло брзо постајемо прах.