Сейчас не могу спать

Очень трудно дышать

Ночь тоже трудная

Лоше се осећам тада

Ех,  да није тако како јесте

Топло је и неподношљиво

Обожавам само два годишња доба

"Берёза"

У нас есть одна красивая берёза.

Берёза которая будет там,

Там где я люблю идти,

Идти и смотрить всё что для меня красиво,

Красиво небо,

Небо которое смотрю,

Смотрю всегда,

Всегда когда буду там,

Там где только я могу слышать тишину,

Тишину и ничего больше,

Больше и это для меня довольно.

"Нови дан"

Доћи ће нови дан.

Дан од којег ће нам бити боље,

Боље и лепше,

Лепше него икада,

Икада се тако нешто деси,

Деси у милион година,

Година која ће бити иза нас,

Нас много далеко,

Далеко као светлост,

Светлост која нас греје,

Греје и воли,

Воли и даје себе несебично.

"Для тебя"

Я жизнь даю для тебя.

И никогда для себя,

Теперь пишу,

И тишину слышу,

Я думаю о тебе,

Но ты только думаешь о себе,

Это правда,

К сожалению, не неправда.

"Последње речи"

Рекао си своје последње речи.

Да одеш,нико није могао да те спречи,

Знала сам да постоји неко трећи,

И да је то потпуни крај нашој срећи,

Од мене ти је неко други пречи,

Све ће то да се попречи,

Преко тога нећу прећи,

Само ћу рећи:"Крећи!"

Эпиграмма( "Друг мой")

Видишь ли ме, друг мой?

Я тоже была друг твой,

Но судьба такая,

Плохая и злая.

Епиграм( "Друже")

Отишао си прерано друже.

Мислила сам да ћеш живети дуже,

Али зла болест прерано к себи преузе,

А мени,  срећу заувек узе.

"Ты не понимаешь"

Это правда, ты не понимаешь.

И зачем я говорю?

У тебя есть твоя жизнь,

Я это отлично знаю,

Но, как мне ты не знаешь,

Но, такая жизнь,

Тебя отлично узнаю.

"Зашто сада?"

Кажи, зашто сада?

Одлазиш заувек,

То тако  код мене бива,

И понавља се увек.

Руши ми се једина нада,

Знам, да тако неће бити увек,

Само желим да знам шта се збива?

Или ће то остати твоја тајна заувек?

"Далеко"

Знаю, ты теперь далеко.

Для меня  это трудно,

Тебе, там не легко,

У меня снова будет грустно.

Ой! Почему должно так быть.

Я тебя не могу забыть,

У меня это просто так,

Ты знаешь как.

Ты снова будешь здесь.

Это правда,есть,

Я буду ждать.

Как грустная птица.

Я тебе пою,

Это только знаю.

"Нада"

У мени живи нада.

Ништа јој нећу тражити сада,

Доћи ће време, још тада,

Бићу спремна,само не знам када.

Она ће ме вратити у живот.

Поново ћу бити као пре,

Живећу свој живот,

Нека се песма оре.

Још сам нејака.

Бићу ја јака,

Само чекам да све ово прође.

То сам ја.

Само своја,

Спас ће да ме нађе.

"Бог"

Моя вера есть Бог.

Он у меня,

Но,он не у тебя,

Моя вера есть Бог.

Почему я снова грустна?

Ты это отлично знаешь,

Почему я снова грустна?

Ты это отлично знаешь.

"Божја казна"

Само полако, стићи ћете Божја казна.

Мени си бол нанео,

Дрско си се према мени понео,

Рањива јесам, али коме иде казна, то Бог зна.

Када те буде заболело.

То ће бити тај знак,

Никада ниси заволео,

Над туђом муком невољом мислиш да си јак.

"Баллада о Пушкине"

Пушкин,  ты был генияльный поэт.

Тоже так ты был хороший человек,

К сожалению, ты мало жил,

Никто не может быть как ты, но и один век,

Ты был и русский и наш свет,

Ты никогда не был нечеловек,

У тебя была опасная рана, ты не пережил,

Пушкин, ты мой любимый поэт,

Если могу писать о тебе, писала бы один век,

Знаешь,  ты для меня жил.

"Балада о Марији"

На обали мора, седела је и плакала Марија.

Била је, лепа и млада,

Али, уједно и несрећна,

Осећала је да тама њоме влада,

И знала је да јој у животу ништа не прија,

Увек тужно гледа,

И никада није била срећна,

Али, некада је марила како изгледа,

Сузе је бројала Марија,

Тужнија никада није била као сада,

Мислила је да ће бити пресрећна,

Била је, али је много прошло од тада,

Судбина јој је суровог кроја,

Мислила је да је на дну мора чека нада,

И даље је била сама и несрећна,

Ушла је у воду и осетила је како заувек пропада.

"Ода жизни"

Ой! Жизни! О тебе пою!

Тебя я отлично знаю,

Если будет лучше, я верю,

От счастья я играю.

Ой! Жизни! О тебе пишу.

И тогда я лучше дышу,

И всегда тебя слышу,

От счастья я всё напишу.

"Ода киши"

Ој! Кишо! Падај!

И тајне моје не одај,

Због тебе сам срећна,

Када падаш, ја нисам несрећна.

Ој! Кишо! Ти ми значиш.

Животом бољим ме учиш,

Твоје капи су за мене све,

Знам, падаћеш ноћи ове.

"Жизнь"

Жизнь что она нама значит.

Значит,это что мы здесь,

Здесь и мы живём,

Живём как судьба сказала,

Сказала и написала,

Написала и плохо и хорошо,

Хорошо,что мы живём,

Живём трудно и легко,

Легко у нас нет,

Нет,к сожалению,

К сожалению это правда,

Правда которую я люблю,

Люблю жить и дышать.

"Нада"

Увек постоји нада.

Нада од које никада не одустајем,

Одустајем то неко други каже,

Каже и вешто лаже,

Лаже да не постоји спас,

Спас за све нас,

Нас измучене од живота,

Живота који је некоме мајка, а некоме маћеха,

Маћеха она зла,

Зла и окрутна,

Окрутна до суровости,

Суровости коју побеђујемо,

Побеђујемо,јер ту је нада.

"Когда шёл дождь..."

Нам было лучше когда шёл дождь.

Тогда было всё лучше ,

Но теперь, к сожалению хуже,

Но я снова надеюсь,

Просто я так живу,

У меня надежда никогда не умирает,

Я это не хочу,

Просто у неё есть жизнь,

И мой любимый дождь.

"Уморна"

Ових дана  сам уморна.

Али проћи ће ме, надам се,

Увек живим од наде,

Да ће бити боље,

Бар једног дана,

Проћи ће све и умор који осећам,

И коначно ће све бити лепше,

Само треба мало сачекати.

Трудно будет

Ех, я это не люблю

Просто не могу

Лучше для меня когда идёт дождь

Ох,тогда мне красиво будет

Стално сија

Увек је топло

Некада је неподношљиво

Црну земљу греје

Ево то сада чини

Эпиграмма( "Друг мой")

Грустная жизнь без тебя, друг мой.

Я сохранила подарок твой,

Жаль что ты не здесь,

Это правда есть.

Епиграм ( "Туга")

У мени је туга.

Изгубила сам друга,

Да га замени, нико не може,

Чувај ми га, боже.

"Поэт"

Ты был генияльный поэт.

Ты тоже был русский свет,

Твоя жизнь была короткая,

И тоже так грустная,

Ты всё писал,

Но жаль что всё не написал,

У тебя судьба была злая,

И жизнь тоже для тебя была плохая.

"Сан"

Сањао си прелеп сан.

Да је за тебе свануо предиван дан,

Али, ти знаш да не можеш,

И због зле судбине дугујеш,

Али, надај се да ће бити боље,

И да ћеш имати више воље,

Свестан си тога,

Зато и даље веруј у Бога.

"220 лет назад"

С днём рождения,  поэт мой!

Вчера точно было 220 лет назад,

Тогда есть день рождения твой,

Долго и грустно 220 лет назад.

Твоя дела живут.

И нам нормальный разум дают,

Но ты для меня ещё живёшь, и твоя прекрасная слова,

И твоя генияльная голова,

Я люблю читать твоя дела.

Ты тоже любил писать дела,

Это правда.

Мой поэт, любимый!

Как человек ты был хороший,

Так будет и дальше.

"Знала сам"

Оче мој, знала сам.

Спасио те је Спасовдан,

И нама донео радостан дан,

По знацима, познала сам.

Треба да га славиш као други рођендан.

Жив си, остао,

Сада јачи постао,

Увек памти јучерашњи дан.

Постоји сила Божија.

Од сваке силе снажнија,

Моли јој се сваке ноћи.

Биће ти боље.

Имаћеш више воље,

Корачаћеш кроз живот без икакве сумње.

"Сутра је тај дан"

Оче,  сутра је тај дан,

Волела бих да је ружан сан,

Нека ти Бог помогне, и Спасовдан спасе,

И да нам лепе вести од тебе донесе.

"Сатурн и Плутон"

Сатурн и Плутон, два зла.

Как бы судьба без них красивая была,

Но к сожалению, не так,

И просто не знаю как?

"Сатурне и Плутоне"

Сатурне и Плутоне о вама пишем.

Први у очај ме гурне,други гледа како ми живот тоне, и не могу да дишем.

Господар са седам Прстенова и Владар Хада,

Очајна јесам,  и шта да радим сада?

"Твои слова"

Плохие твои слова.

От них меня болит голова,

Больше не могу читать,

Тебе больше не желаю писать.

Ох! Боже мой!

Помоги мне,

Я верю в тебе,

Желаю слышать голос твой.

Желаю новую жизнь.

И один красивый день,

Но это буду долго ждать.

Хорошо! Так и будет.

Он это отлично знает,

Только желаю быть счастлива.

"Твоја грешка"

Све је то твоја грешка.

Сада се кајеш,

Али се никада не покајеш,

Јер знаш да си ти погрешио.

Годину дана у тишини прође.

Ти ме се сетиш како ти у сећање дође,

Али ја ћу ћутати,

Заувек ћу ако треба ућутати.

Више ништа није исто.

Ни у твојој глави сада није све чисто,

Заборавићу те, као што си ти заборавио мене.

Све се промени.

И свет се измени,

Али људи,  посебно.

"Тебе"

Теперь пишу только тебе.

Твоя жизнь сейчас ужасная,

Но и судьба у тебя страшная,

Думай мало о себе.

"Мало среће"

Животе, дај нам мало среће.

Ништа нам не иде на боље,

Сви смо остали без воље,

Ових дана нас прате само несреће.