Ветер и дождь .
Жёлтая дама у нас ,
Ехала она ,
Долго и снова ,
Люди там и гулали ,
Одна тут сосна ,
Красивая белка ,
Быстро так и идёт .
НА ОВОМ БЛОГУ МОЖЕТЕ ЧИТАТИ И КОМЕНТАРИСАТИ МОЈУ ПОЕЗИЈУ, КОЈУ БУДЕМ ОБЈАВЉИВАЛА.
НА ОВОМ БЛОГУ МОЖЕТЕ ЧИТАТИ И КОМЕНТАРИСАТИ МОЈУ ПОЕЗИЈУ, КОЈУ БУДЕМ ОБЈАВЉИВАЛА.
Ветер и дождь .
Жёлтая дама у нас ,
Ехала она ,
Долго и снова ,
Люди там и гулали ,
Одна тут сосна ,
Красивая белка ,
Быстро так и идёт .
Птица сад пева .
Хладна су јој јутра ,
Шума без лишћа ,
Лисица иде ,
Медвед туда прође ,
Зека весео ,
Трчи тад путем брзо ,
Бели се цело село .
Жила она одна .
Её судьба бедна ,
Сильный дождь ,
Сильный ветер .
Шла она далеко .
Ей не было легко ,
Хотела спокой ,,
У неё был покой .
Всё что хотела .
Так плохо шла ,
Тихо так говорила ,
Счастье она ждала .
Камена је литица .
Пролеће ту птица ,
Злокобног је лица ,
Пуста је и улица .
А она је ту сама .
Кућу јој ледена ,
Спушта се тама ,
Сама је и једина .
Тужно седи и плаче .
Скоро свако вече ,
Снаге више нема ,
Али ипак вере има .
Красивая ночь .
У её есть мечта ,
Большая мечта ,
Пишет так в ночь .
Работала долго она .
Думала как знает ,,
Быстрый ей ум ,
Как у реки шум .
Писала и книги .
Любила и стихи ,
Ночью так тихи ,
Читала нам книги .
Живела је повучено .
Од малена научено ,
Машта је сада у њој ,
Развија се као рој .
Имала је идеје своје .
У глави јој се кроје ,
Бројке се саме броје ,
Радила је као двоје .
Вредна је и била .
Многе снове снила ,
Неке и остварила ,
У дело претворила .
Понимаешь , у тебя разум .
Твой хороший тут ум ,
Жила ты как гений ,
Говори всё так ей .
И ? Что случилось дальше ?
Это вообще не писала раньше ,
Кто знает ? Можно быть лучше ,
Я буду молчать , чтоб не будет хуже .
Теперь посмотри себя .
Что тогда ты видишь ?
И что говоришь ?
Теперь я спросила тебя .
Као без главе ти идеш .
Разум свој тад губиш ,
Памет уопште немаш ,
Као безглаве живиш .
Када ти се све то врати .
До главе своје сврати ,
Можда ти се памет врати ,
Једном засвагда схвати .
Пролазиће твоје време .
Све више и више тонеш ,
Сада то одлично и знаш ,
Однећеш и своје бреме .
Ветер дует ..
Дождь тогда и долго шёл ,
Собака спала ,,
Брат читал брату ,
Хорошую книгу ,
Холодная ночь ,
Месяц и звезда .
Ветар дува .
На столу се хлади чај ,
Мачка преде ,
У камину ватра ,
Лепота је тог дома ,
Породица цела ради ,
Никада им није досадно ,
Шетају тад помало ,
Онда се враћају кући .
Красива ночь .
Звёзды быле ещё тут ,
Месяц смотрил ,
Люди тогда пели ,
Лес зелёный ,
Тут была и лиса ,
Но ,они устали ,
Должны были спать .
Лепа је та ноћ .
Звезде се тада сјаје ,
Месец дрема ,
Људи седе и причају ,
Сећају се минулих дана ,
Полако време тече ,
Одлазе на починак .
Светлана спала
Облако белый
Лес зелёный
Наташа ей звала
Целый этот день
Ей было хорошо .
Славица је устала
Умила водом лице
Навукла је хаљину
Ципеле елегантне
Емилија је сад чека .
Долго так ждала ..
Она была тиха ,
Далеко смотрила ,
Она была тиха .
Никому не верила .
Тайну не говорила ,
Больше так молчала ,
Или письмо писала ..
Но , кому писала ?
Своему брату сказала ,
Трудно так дышала ,
Письмо своё закончала ..
Тога дана , киша је падала .
Гледајући , она се надала ,
Низ прозоре лила је киша ,
Док је ноћ била све тиша .
Уморна од свега тога .
Молила је тад Бога ,
Да је мучи болест дуга ,
Али уједно и њена туга .
Док се тако молила .
Тихо је тада плакала ,
Туге у њој није било ,
Велико се чудо збило .
У тебя есть зло .
Отлично знаешь тот ,
Неправда тут живёт ,
Неправда так живёт .
Ты будешь у нас .
Но , это не спас ,
Это и твой грех ,
Снова и твой смех .
Иди очень далеко .
Это просто легко ,
Твоё зло не желаем .
Далеко от нас шла .
Снова тут пришла ,
Тебя больше не хотим .
Одувек си таква била .
Све си лоше добила ,
Неправдо , где си рођена ?
Коме си препорођена ?
Увек идеш где ти воља .
Али ти си та невоља ,
Вређаш баш свакога ,
Нађеш тад убогога .
Тако ћеш ти чинити .
Зло другоме учинити ,
Добру се и не надај .
Улицама ћеш ти ићи .
Злоба те неће обићи ,
Нови ударац ми задај .
Смотрила так озеро ..
Долго в ночи думала ,
Долго им она верила ,
Месяц и красивое озеро .
Была ещё и полночь .
У неё была и дочь ,
Ходила так в полночь ,
Думала где ей дочь ?
Звонила она её имя .
Месяц тот смотрил ,
Месяц тихо молчал ,
Приехала дочь , была зима .
Веровала је она само .
Да је боље место тамо ,
Чекала је тако до сутра ,
Свануће лепог јој јутра .
На пут је сама пошла .
Пред своју кућу дошла ,
Срећна је она тад била ,
Невоља јој се није збила .
Отворила је лако врата .
Загрлила је свога брата ,
У топлини дома тога ,
Нашла је и мира свога .
Слышала она долго ветер .
Он был очень холодный ,
Для ей так печальный ,
Слышала она долго ветер .
Красивая она так была .
Но , у неё судьба злая ,
Тоже так , судьба плохая ,
Хорошая она так была .
Для жизннь вообще не знала .
Долго ,долго она плакала ,
Тоже так и больна рыдала ,
Для жизнь поздно узнала .
Да ли је то морало тако ?
Није јој нимало било лако ,
Судбина јој је била злобна ,
Али исто толико и бедна .
Хтела је живот неки други .
Да тада каже : "Збогом , туги !"
Али , није успела у плану томе ,
Уопште није ишла по своме .
Самоћом увек окружена .
Од људи злих наружена ,
Дуго , дуго је она патила ,
На време је све схватила .
Жёлтая лиса .
Красива лукава ,
Тут и один пёс ,
Грустный он ,
Человек тут смотрит ,
Ветер и дождь ,
Лодка и вот река ,
Холодная там как лёд .
Ветар дува .
Река се тад таласа ,
Почео је снег ,
Лисица бела ,
Трчи све даље к шуми ,
Медвед туд шета ,
Мали зека ту скаче ,
Борови су бели .
Лете тад птице .
Вихор са Планине ,
Спушта се путем ,
Кошава је сад ,
Чамац се љуља тамо ,
Река је бурна .
Белый цветок .
Прекрасный сад ,
Птицы тут поют .
Белая дама .
Приехала легко ,
Село и тот лёт .
Жёлтая жена .
Ехала так и долго ,
Ветер и дождь .
Лете тад птице .
Извор тихо шапће ,
Жаба у води .
Медвед се шета .
Веверица лети ,
Зека тад трчи .
Опало лишће .
Ледена је река ,
Дува ветар .
Далекая тот земля ..
Но она одна и бедна ,
Девушка молодая ,
Молчит ,одна и бедна .
Холодная тут погода .
Далеко от города ,
Грустна так она ,
Печальна как она ?
У неё была и голод .
Ничего больше не ела ,
Она есть и как хотела ,
Но , больше не могла .
Пуста кућа , нигде никога .
Она сама њоме тад ходи ,
Нека је сила тамо води ,
Пуста кућа , нема никога .
Камена је и стара .
На висини стене ,
Ту је понека бара ,
Од лепоте све стане .
Али , гледа то чудо .
Звучаће баш лудо ,
Док је шумом ишла ,
Заувек је у њу ушла .
Приехала ты здесь ..
Что думаешь теперь ?
Видишь ли этот мир ?
Только твой тот мир .
К сожалеию , у меня нет ..
Просто люди ; нелюди ,
Желают только для себя ,
Никогда не для тебя .
Грустный свет .
Печальный цвет ,
Жизнь наша такая ,
Жизнь наша какая ?
Живим сада овде .
Стигла сам довде ,
Жељна сам мира ,
Због нечијег хира .
Где ћу сутра бити ?
То само Господ зна ,
Живот ми Он и да ,
Овде , сузе ћу лити .
Смирићу се сада .
Буди се у мени нада ,
Ова глава не пада ,
Божја воља њоме влада .
Что это делаешь ?
Что это желаешь ?
Новая жизнь у тебя ,
Ты не думаешь для себя .
Какая тоска у тебя ?
Или печаль для себя ?
Это всё будет так плохо ,
Никогда не будет хорошо .
Молчи когда хочешь .
Я говорить не хочу ,
Я говорить не могу ,
Ты обо мне всё знаешь .
Можемо променити .
Или их све заменити ,
Нови живот је ту сад ,
Нови живот је ту тад .
Шта ће с њиме чинити ?
То је само твоја воља ,
Али , и твоја жеља ,
Шта ћеш тад радити ?
Не мораш ми рећи .
Лако ћу то сазнати ,
Тебе боље упознати ,
Ти ћеш све порећи .
Жёлтая звезда .
Новое и утро ,
Река идёт ,
Птицы так долго поют ,
Так красивый лес ,
Одна семья счастлва ,
Гулают далеко ,
Прекрасная жизнь .
Јутро свану .
Звезда је засијала ,
Певају птице ,
Лептир пољем лете ,
Пчела сакупља полен ,
Радост свуда цвета ,
Људи су срећни ,
Шума се зелени ,
Прича се наставља .
Новый тот день .
Гора высокая ,
Река идёт ,
Птицы долго поют ,
И прекрасный лес ,
Жёлтая дама ехала ,
Дорога была долгая ,
Ветер и дождь у нас .
Јутро свиће .
Планину тада гледа ,
Сунчев је то сјај ,
Пролазе и људи ,
Улицама тог града ,
Увек су у журби ,
Уморни се враћају ,
Дубок сан их чека .
Звонила тебя долго
Анна но ты молчал
Видела она правду
Тебе хотела сказать
Раньше не была такая
Анна больше не отвечала .
Сузана је тада рекла :
Упамти ове моје речи
Тражићеш тад помоћ
Руке ће ти бити везане
Али , Бог ће ти се смиловати .
Пожалуйста , посмотри !
Видишь ли их сквозь там ?
Это человек один , он сам ,
Где эти люди ? и с кем ?
Идут они так и далеко .
У них всё так легко ,
И жизнь и судьба ,
Не трудная просьба .
Теперь , ты можешь идти .
В этот город , не голод ,
Прекрасный вот свет ,
Тоже , красивый и цвет .
Пролазила сам ту тако.
Заиста , није ми лако ,
Људи су разних ћуди ,
Не знам коме кад куди ?
Зли су они за ме били .
У сну се више не снили ,
Хтела сам бити друг ,
Али , сада су ми враг .
Остала сам тад сама .
Далеко је од ме тама ,
Уздаћу се само у Бога ,
Ништа вредније од тога .
Можешь ты так думать .
Хочешь ты всё знать ,
Жизнь есть и твоя ,
Но , она тоже своя .
Снова им ты веришь .
Как это тебе трудно ,
Как это тебе грустно ,
Только так думаешь .
Твои враги молчат .
Боже мой ,зачем ?
Пишут они о чём ?
Забываешь жаль .
Забываешь боль ,
Тебе были друзья .
Као река плови тада .
Неко га улови сада ,
Живот је наша нада ,
Она никада не пада .
Али , ако се то деси ?
Стоички бол поднеси ,
Сети својих Предака ,
У раму је слика свака ,
Временом се он гаси .
Али не и не угаси ,
Сијаће још јаче плам .
То је знак слободе .
И твоје су победе ,
Погледај сада длан .
Она так плохо и устала .
Беспокойство этот да ,
Не могла спать , всё знала ,
Хотела спокойую жизнь .
К сожалеию , у неё не была .
В городе долго так жила ,
В лес ехать она хотела ,
Судьба ей это не дала .
Что случилось тут дальше ?
Подожите , я буду сказать ,
Трудно ей хочу рассказать ,
Ехала она долго , была лучше ..
У тишини ноћи немири се чују .
Страшно је и тужно , одјекују ,
Само их ми овде и сад чујемо ,
Само и ми тада реагујемо .
Срца су нам уморна ; малаксала .
За тако нешто нису ни стасала ,
То је та борба Добра и Зла ,
Вечита борба коју сам знала .
Као мноштво Непомјаника .
Никада више Помјаника ,
Они то и нису ни били ,
Дан и ноћ крв су нам пили .
Послушай ты меня .
Не забываю тебя ,
Верю легко в себя ,
Посмотри ты меня .
Тебе теперь говорю .
Не молчи пожалуйста !
Пиши к мне пожалуйста !
Тебе теперь и верю .
Бог всё видет и знает .
Твою боль Он понимает ,
Твоя молитва идёт Ему ,
Слыши тогда всё о Ему .
Седела је те ноћи сама .
Окруживала ју је тама ,
Вратила су јој се сећања ,
Али и сва та присећања .
Месец је зашао иза облака .
Као да неку тајну скрива ,
Њу сада и ноћ покрива ,
Звезде изађоше из облака .
Пробудила се доста рано .
Дочека и јутро Богом дано ,
Наставила је путем даље ,
Са много воље али и жеље .
Жёлтый цветок .
Красивый тот сад ,
Спокой птица ,
Поют так в ночи ,
Прекрасный лес ,
Река идёт ,
Месяц вот Красный ,
На город смотрит .
Месец тад плови .
Небеским , лепим сводом ,
Звезде сад плешу ,
Брзо и беже ,
Свиће ново јутро ,
Сунчани је дан ,
Људи се и шетају ,
Птице су ту веселе .
Река тече .
Лабудови ту плове ,
Чамац је везан ,
Залазак је Сунца сад ,
Мирно се и спава .