ЭЛЕГИЯ( "ВРЕМЯ")

Какая красота!

Птичка поёт ,

Птичка летает ,

Такая красота !

Но , подожди пожалуйста !

Кто это там идёт?

Скажи мне пожалуйста !

Кто это говорит ?

Трудное время .

Долго ходило ,

Слова сказало ,

Грустное время . 

ЕЛЕГИЈА( "ВРЕМЕ")

Сећање и река .

Теку , не чека ,

На све те боли ,

На све те жали .

Тако иде и време .

Пред свима нама ,

Пред свима вама ,

Лако иде и бреме .

Све нам је то дато .

Од Господа Бога ,

И сва та блага многа ,

Грехом нашим продато . 

СОНЕТ( "ЗАРЯ")

Птица красиво пела .

Девушка писала ,

Песню слушала ,

Свободу ей и дала .

Прекрасная заря .

Люди шли далеко ,

Это было и легко ,

Как это два моря .

Высокая и гора .

Усталый и город ,

Тут не и голод .

Семья одна жила .

В мире так была ,

Там всё видела . 

СОНЕТ( "ЗОРА")

Све мирише на пролеће .

Лептир на цвет тад слеће ,

Људи су пуни те среће ,

У њима је срце веће .

Сванула је и зора .

Радити се мора ,

У школу се иде ,

С друговима се виде .

И птице дуго певају .

Богу се оне радују ,

Слете и полете .

Рашире своја крила .

Одлете тада високо ,

Светлост се открила . 

ПОЭМА( "СНИ")

Писала она так долго .

Одно письмо мужу своему ,

Одно письмо брату твоему ,

Читала она так долго .

Но ,долго она спала .

Совет брату дала ,

У неё были сни ,

Как и её дни .

Трудно ей было .

Плохо всё случилось ,

Ужасное всё случилось ,

Грустно ей было . 

ПОЕМА( "СНОВИ")

 

Пробудила се једног јутра .

Рече , идем код мајке сутра ,

Бледо су је тад гледали ,

Свему томе се и чудили .

Али , сваке ноћи .

Дођоше јој и снови ,

Стари али и нови ,

Спремна на пут поћи .

Тако се то збило .

Код мајке пошла ,

Кући није ни дошла ,

Плакање је то убило .

ПЕСМА--ПЕСНЯ .

 

ПЕСНЯ( "КОГДА?")

У тебя есть камень .

И трудная тень ,

Я долго жду день ,

У тебя есть камень .

Когда тебе плохо ?

Тогда и меня ,

Не думаю про себя ,

Пишу стихи для тебя .

К сожалению ,не знаешь .

Ты меня не понимаешь ,

Мою боль ты не видишь ,

Со мной не говоришь .

 

ПЕСМА( "КАДА?")

Пролази ово време .

Тако иде полако ,

Није то ни лако ,

Понесимо бреме .

Животи су тешки .

Када теби тако крене ,

Тада се одмах сети мене ,

Животи су претешки .

У ова четири зида .

Где је вечна бука ,

Где је вечна мука ,

Смисао губим из вида . 

ХАЙКА И ТАНКА( РУССКИЙ )

Река идёт .

Тишина так далека ,

Птица тут поёт ,

Ветер и дождь ,

Зонты сюда и идут ,

Люди гуляли ,

Шли  так быстро дома ,

Ждут их собака кошка .

ХАИКА И ТАНКА (СРБСКИ )

Плови и лабуд .

Језером тим плавим ,

Сад је сумрак ,

Птица ту слеће ,

Започиње тад песму ,

Река тече ,

Шума се сва зелени ,

Срна ту и потрчи .

ТАНКА( РУССКИЙ )

Люди  гуляли .

Дождь был сильный тогда ,

Зонты  тут снова ,

Непогода и была ,

Теперь так тишина .

ТАНКА( СРБСКИ )

Пала је киша .

Дрвеће се сад њише ,

Месец високо ,

Звезде небом тад иду ,

Свиће нова зора .

СРБСКИ-РУССКИЙ .

 

ХАЙКА( РУССКИЙ )

Девушка тут шла 

Письмо и вот рука ,

Река идёт .

Лиса гуляла .

Дорога долгая ,

Белка у ей .

Ветер и дождь .

Жёлтая дама и лист ,

Человек идёт .

ХАИКА( СРБСКИ )

Море плаво.

Планина је висока ,

Птице певају .

Ветар дува .

Жута дама тад шета ,

Опада лишће .

Сеоски је пут .

Бело све покрио ,

Зец тада трчи .

БАЛЛАДА( "ПЛОХОЕ ВРЕМЯ")

Подожди , пожалуйста !

Посмотри там далеко ,

Ты думаешь это легко ?

Подожди ,пожалуйста !

Вот там ходили люди .

Судьба у них трудная ,

У тебя теперь нелюди ,

Судьба у них грустная .

Это так плохое время .

Жизнь как грустная ,

Жизнь как печальная ,

Это так глухое время . 

БАЛАДА( "ЛОШЕ ВРЕМЕ")

Пролазила је путем тако .

У даљину тад загледана ,

У даљину сад загледана ,

Пролазила је путем лако .

Али , одједном тога трена .

У прошлост би враћена ,

На очима јој паде мрена ,

Истог часа би несрећна .

У то њено лоше време .

Носила је тешко бреме ,

Наиђе јој и тескоба ,

Последица неког злог коба .

 

ФИЛОСОФСКАЯ ПЕСНЯ( "МОРФЕЙ")

Ночь это долгая .

Холодна ; зимняя ,

Долго она ходила ,

Ничего больше не видела .

Приехала она дома .

И была только одна ,

И вот так бедна ,

У ему была сама .

Так была устала .

Перед зеркало стала ,

Морфей так ехал ,

И сон ей приехал . 

ФИЛОЗОФСКА ПЕСМА( "МОРФЕЈ")

Месец је тад сијао .

И тајне одавао ,

Извор је протицао ,

Над језером пресијао .

И тако целе те ноћи .

У зидове неме гледа ,

Заспати неће она моћи ,

Небо тада и погледа .

Али , гле тог чуда .

Морфеј јој тад дође ,

Ка дубоком сну пође ,

Орфеја кроз сан чује свуда . 

ОДА( "НЕ ВЕРЮ ТЕБЕ")

Дождь она слышила .

Трудно так дышала ,

Долго , долго плакала ,

Надежду свою ждала 

У неё был друг .

Ему всё верила ,

Теперь он враг ,

Больше не верила .

Как ? Когда он ложь .

У ему был и нож ,

Ей в сердце зарыл ,

И с ей и закончил . 

ОДА( "НЕ ВЕРУЈЕМ ТИ ")

Пуна бола и рана .

Остала је тад сама ,

Обавијала је и тама ,

Пуна жала и рана .

Устала је полако .

До прозора дошла ,

Стаклу је пришла ,

Стајала је лако .

Угледала је ту слику .

Рекла :"Не верујем ти !",

Тајну не поверавам ти " ,

Бацила је ту прилику . 

СВОБОДНЫЙ СТИХ( "ЗВЁЗДЫ")

Месяц и Звёзды .

Красивая тот ночь ,

Река идёт ,

Люди долго гуляют ,

Дорога так долга ,

Прекрасна натура ,

Новое утро ,

Собака и кошка идут  . 

СЛОБОДНИ СТИХ( "ЗВЕЗДЕ")

Плешу тад Звезде .

По своду су Небеском ,

Месец се смеши ,

Прелепа је то ноћ ,

Језеро тад блиста ,

Јутро свиће ,

Птице тад лете ,

Поток жубори .

БЕЛЫЙ СТИХ( "РЕКА")

Идёт река ..

Красивый там лес ,

Птица тут поёт ,

Новая заря ,

Цветы прекраснии ,

Пчела летает ,

Чудесный день . 

БЕЛИ СТИХ( "РЕКА")

Тече река .

Поток ту жубори ,

Птице певају ,

Рађа се нова зора ,

Сунце је високо ,

Дува поветарац ,

Жаба крекеће .

АКРОСТИХ 1 АКРОСТИХ 2 .

 

АКРОСТИХ( "СНЕГ")

Светлана пела

Наташа читала

Екатерина писала

Город никогда не виделе . 

АКРОСТИХ( "СНЕГ")

Снежана кува чај

Наташа с њом прича

Ема чита књигу

Гордана штрика џемпер . 

ЕПИГРАМ.ЭПИГРАММА

 

ЭПИГРАММА( "ЭГОИЗМ")

Эгоизм это большое зло . 

ЕПИГРАМ( "ЕГОИЗАМ")

Егоизам је једно велико зло . 

ЭЛЕГИЯ( "ВОДА")

Трудно дома шла .

Холодной воды пришла ,

Устала она так была ,

Эту воду быстро пила .

Но , когда снова пошла .

Лучше ей так было ,

В лес зелёный дошла ,

Так красиво всё было .

Приехала тогда дома .

Семья ей долго ждала ,

Нет ! Не была сама ,

Свою любовь им дала . 

ЕЛЕГИЈА( "ВОДА")

Шеташе шумом тако .

Извором вода је текла ,

Из очију јој суза потекла ,

Ходаше шумом лако .

Али , наједном заста .

Чула је близу нешто ?

Крила се и то вешто ,

Од страха нема поста .

Борила се са дахом .

Суочена са страхом ,

Опасност прође ,

Безбедно кући дође . 

СОНЕТ( "ЗИМА")

Красивая это гора .

Перед вами ,

Перед  нами ,

Красивая это моря .

Но , зима приехала ..

И ветер холодный ,

День так трудный ,

Белая дама ехала .

Посмотри это село .

Красивое бело ,

Такая и тишина .

Месяц грустно смотрил .

Озеро было как лёд ,

Человек дома шёл . 

СОНЕТ( "ЗИМА")

Низ падину је сишла .

Својој кући тад дошла ,

Укућани је дочекаше ,

Дуго је тада и чекаше .

Зима имаше своје чари .

Ко кристал лед сјаји ,

Свакога може да очари ,

На Сунцу су одсјаји .

Али , све се топи .

Пред наше очи ,

Тај бљесак се отопи .

Нестаје и та туга .

Стиже нам радост ,

Која је сада дуга . 

ПОЭМА( "БОЛЬШЕ НИКОГДА!")

Как тот трудно .

Тоже так грустно ,

Ты холодный ,

Как лёд холодный .

Твоё сердце есть камень .

Но , тебе всё так равно ,

Как чтоб было давно ,

Только она как тень .

Бледая и худая .

Больше никогда ,

Больше , но когда ,

Грустная и глухая . 

ПОЕМА( "ВИШЕ НИКАДА!")

Ово ћеш од ње чути .

Бар нешто и научи ,

Много си је вређао ,

Речима тим повређивао .

И , ето све то тако .

Глупошћу грешка буде ,

И она је исто за људе ,

Знај , није јој лако .

Нећете више никада знати .

Од бола је сада и слепа ,

И даље је она лепа ,

Тебе више неће познати . 

ПЕСНЯ( "Я ОЧЕНЬ ПЛОХО")

Не могу верить .

Ты не понимаешь ,

Ты ничего не знаешь ,

Не могу верить ..

Тебе я и писала .

Также говорила ,

Я очень плохо ,

Снова я плохо .

Ну , видишь тот .

Вобщее не слышишь,

Это не желаешь ,

Ну , не знаешь тот . 

ПЕСМА( "НИСАМ БАШ НАЈБОЉЕ")

Рекох ти баш тог дана .

Отвори ми се стара рана ,

Дуго је она тада болела ,

И сада није скроз зацелила .

Имам честе главобоље .

Не ! Нисам баш најбоље ,

Нећу бити ни најгоре ,

Верујем , бићу ја боље .

Још пар дана и ко нова .

Устаћу опет ко некад орна ,

Одморна од тешких снова ,

Нећу више бити уморна . 

ХАЙКА И ТАНКА( РУССКИЙ )

Сильный дождь .

Ветер и река ,

Птица тут поёт ,

Здесь и гора ,

Жёлтая тот груша ,

Там это туча ,

Снова там непогода ,

Зонты тоже и идут ..

ХАИКА И ТАНКА( СРБСКИ )

Плови тад Месец .

Звезде се играју ,

Свиће зора ,

Птице певају ,

Киша и сада пада ,

Зелени се грм ,

Купина израсла ,

Зрела  и укусна .

ТАНКА( РУССКИЙ )

Девушка  одна  .

Писала долго письмо ,

Ветер и дождь ,

Груша так жёлтая ,

Была тут на дворе .

ТАНКА( СРБСКИ )

Пада и киша .

Ветрови дувају ,

Коњ трчи тада ,

Грива му лепрша ,

Дрвеће тамо цвета .

ХАЙКА( РУССКИЙ )

1)

Белый тот  день .

Дорога трудна ,

Дома ехали .

2)

Жёлтая дама .

Быстро так тут идёт ,

Ветер и дождь .

3)

Солнце высоко .

Далеко и море ,

Птицы тут поют .

ХАИКА( СРБСКИ )

1)

Плаво је небо .

Ко морски таласи ,

Музика ноћи .

2)

Ветар дува .

Жута дама  тад стиже ,

Киша и река .

3)

Зека тад трчи .

Медвед полако шета ,

Лија их чека .

БАЛЛАДА( "СНИ")

Долго она рыдала .

Трудно и плакала ,

Её мать всё знала ,

Покой от Бога ей дала ..

Но , у неё были сни .

И такие ужасные дни ,

Хотела нормально спать ,

Спокой себе так дать .

Жила она на селе .

Церковь была далеко ,

Не ходила так легко ,

Приехала счастливо . 

БАЛАДА( "СНОВИ")

Био је то крик у ноћи .

Тек тада бејаше сама ,

Обавила је чудна тама ,

Све то тако до поноћи .

Имала је ружне снове .

Никад да се не понове ,

Зло је неко тад осећала ,

Све је то и предосећала  .

У Цркву је отишла .

Баш рано изјутра ,

Богу се дуго молила ,

Иконе са сузама целивала .

ФИЛОСОФСКАЯ ПЕСНЯ( "ЗИМА")

Сосна так белая .

Белка любимая ,

Дорога так долга ,

Не идёт тут Волга .

Ехала так долго .

Ждала тёплый дом ,

Жаль , только о ем ,

Ездила так долго .

Устала очень была .

Морфей ей и ждал ,

Глубокий сон дал ,

Так она долго и снила . 

ФИЛОЗОФСКА ПЕСМА( "ЗИМА")

Као у леденом добу .

Пролазише она тако ,

Није јој било лако ,

Уђе тада у своју собу .

Чудно је нешто снила .

На мрачном месту била ,

Ту је срела и Морана  ,

У хладној ноћи ко врана .

Мучила је доста дуго .

И то баш сваке зиме ,

Зато јој и зна име ,

Одлази од мене туго !