Снег так тихо шёл .
Она мороз видела ,
Ужасную зиму знала ,
Снег как тихо шёл .
Хотела она гулять .
Но долго ждала ,
Желела она гулять ,
Погоду она видела .
Ходила она трудно .
Долгая это зима ..
У неё есть имя ,
Ходила она грустно .
НА ОВОМ БЛОГУ МОЖЕТЕ ЧИТАТИ И КОМЕНТАРИСАТИ МОЈУ ПОЕЗИЈУ, КОЈУ БУДЕМ ОБЈАВЉИВАЛА.
НА ОВОМ БЛОГУ МОЖЕТЕ ЧИТАТИ И КОМЕНТАРИСАТИ МОЈУ ПОЕЗИЈУ, КОЈУ БУДЕМ ОБЈАВЉИВАЛА.
Снег так тихо шёл .
Она мороз видела ,
Ужасную зиму знала ,
Снег как тихо шёл .
Хотела она гулять .
Но долго ждала ,
Желела она гулять ,
Погоду она видела .
Ходила она трудно .
Долгая это зима ..
У неё есть имя ,
Ходила она грустно .
Дубоко у тој ноћи .
Лагано се креће ,
Снага је покреће ,
Стиже кући до поноћи .
Уморна постељу спрема .
Али , гледај тог чуда ,
Своје снове припрема ,
Од умора је свуда .
Опет она устаје .
Књиге тада чита ,
Мисао јој лута ,
Ноћ сад престаје .
Семья тут дома .
Белая дама идёт ,
Месяц и звёзды ,
Мороз снова у них ,
Птица грустно пела ,
Люди приехали ,
Больще не холодно ,
Кошка и собака спали .
Ветар дува .
Препелица лети ,
Океан жеља ,
Делфини су срећни ,
Скачу тад ка заласку ,
Тишина ноћи ,
Људи крај ватре седе ,
Месец се смеши .
Ветар дува .
Девојка писмо пише ,
Дрво тад вене ,
Лагани сан ,
Устаје полако ,
Пас се радује ,
Живот је река .
Катарина чита књигу
Ивана пегла веш
Шерпа са јелом на столу
Ана је припремала ручак .
Долго она спала.
Была так грустна,
Была так трудна,
Она просто знала.
Видела тайну
Это так печально,
Узнала тайну,
Вот как печально.
Была очень устала.
Хотела долго спать,
Желела долго спать,
Тогда сон уснила .
Шетала је дуго.
Размишљала тад,
Размишљала сад,
Одлази САД туго .
Ветар је дувао.
Снег је падао ,
Петар је чувао,
Решењу се надао .
Почела је мећава.
Тајна је била ту ,
Тајна је тад у сну ,
Стала је мећава.