Сонет("Песник")

Ове ноћи јак ветар дува.

А песник увелико пише,

И не стаје док све не напише,

Само му на памет падне има ли ко да га чува?

Надахнуће је у њему јако.

Наставља даље,

Свестан је да није лако,

Али он жели да све то буде боље.

Није он само песник.

Он је и рима весник,

Који се ретко рађа.

По сред чела звезда му сија.

Похвала му ретко кад прија,

Он је једно скромно биће.