"Балада о Марији"

На обали мора, седела је и плакала Марија.

Била је, лепа и млада,

Али, уједно и несрећна,

Осећала је да тама њоме влада,

И знала је да јој у животу ништа не прија,

Увек тужно гледа,

И никада није била срећна,

Али, некада је марила како изгледа,

Сузе је бројала Марија,

Тужнија никада није била као сада,

Мислила је да ће бити пресрећна,

Била је, али је много прошло од тада,

Судбина јој је суровог кроја,

Мислила је да је на дну мора чека нада,

И даље је била сама и несрећна,

Ушла је у воду и осетила је како заувек пропада.