"Балада о Светлани"

Ој, Светлана, родила си се по светлом дану.

Имала си префињену лепоту,

Али, она као да није била за тебе,

Имала си лепоту проклету,

Била си добра, имала си породицу одану,

Али, како хоће судба клета,

Више си бринула за друге,него за себе,

Несрећа се низала,тебе прогласише уклету,

Родитељи имаше само тебе једну,

Гледали су како бледи твоја лепота,

Ниси марила за себе,

Проклињаше судбу клету,

Бдише над тобом јадном,

Борила си се, али пред зору издахну.