Сонет( "Време")

Тако брзо пролази време.

Ми га осећамо,

Али не долази нам невреме,

Њега се само сећамо.

Оно је на нашим раменима као бреме.

Чекамо га да прође,

И да нам мисли не стреме,

Осећамо да ће у добро да пређе.

Ово није моје време.

Носим га као бреме,

Док ми мисли стреме.

Заборавити га нећемо.

Другим путем крећемо,

Уз пут срећу сусрећемо.