Сонет("Киша")

Туга не одлази.

Чује да неко долази,

То је само киша,

Која је сада тиша.

У тишини собе плаче.

На поду седи,

И у крајњој беди,

За сваку реч заплаче.

Још пада киша.

Више није тиша,

Само је она у тами своје собе.

Више не седи.

Долази к себи,

Почиње промена ње саме.