БАЛАДА( "САМА")

Месец бео као камен .

Она тада шета сама ,

Обавија је полако тама ,

Месец сада и знамен .

Нимало није имала страха .

Храбра је она и била ,

Имала је доста свог даха ,

Будне снове је тако снила .

На путу ка својој кући .

Туга јој срце тад стеже ,

И свака суза је реже ,

Од патње ће и пући .