ПОЕМА("РУКА")

У глуво доба она седи .

И полако поче да бледи ,

Имаше тада много мука ,

При писању задрхти рука .

Држаше баш тада и писмо .

Читаше га са пуно јада ,

Напустила је њена нада ,

Обузе је нека сетна песма .

У плач је лако бризнула .

И у очајање склизнула ,

Писмо је то спалила ,

Трачак наде је спазила .