СОНЕТ( "ТВОЈЕ ИМЕ")

Читаше она једно писмо .

Сузе су јој тада лиле ,

Раније нису ту биле ,

Читаше она то писмо .

Док је снивала .

Твоје име је звала ,

Кад се пробудила ,

Твоје име није знала .

Непознат си био .

Непознат остао ,

Зашто те зваше ?

Као нека коб .

И зли усуд ,

Ви се не знаше .