ФИЛОЗОФСКА ПЕСМА( СРПСКИ )

Месечев далек осмех .

Сеоска је сад то идила ,

Далеко је она тад била ,

Чуо се само њен смех .

Комшије је тад срела .

У кућу је потом ушла ,

До своје собе дошла ,

Мачка крај пећи прела .

На кревету је и села .

Морфеја је тад чекала ,

И леп је сан уснила ,

Белила се земља цела .