ЕЛЕГИЈА( ,,ВРЕМЕ")

Стајала је тако туго на путу .

Сећала се баш свега ,

Било је и доста тога ,

Носила је хаљину жуту .

Весела је она била тада .

Размишљала о свему ,

Паковала се сада ,

Ћутала је о овоме .

Тог јутра је устала .

Насмејана и срећна ,

Можда чак пресрећна ?

Тог дана срећна је постала .