Месец бео као камен .
Она тада шета сама ,
Обавија је полако тама ,
Месец сада и знамен .
Нимало није имала страха .
Храбра је она и била ,
Имала је доста свог даха ,
Будне снове је тако снила .
На путу ка својој кући .
Туга јој срце тад стеже ,
И свака суза је реже ,
Од патње ће и пући .
СРБСКИ .
ОдговориИзбриши