Лепота је тог лета била .
Живело се срећно тада ,
Живела је срећно нада ,
Лепота се тог лета губила.
Тишина сваке те ноћи .
Жуборио је тихо поток ,
Знала је она да ће моћи ,
Сакрити под вео оток .
Није дуго седела сама .
Ушла би тихо у кућу ,
Полако се спустила тама,
И скувала себи кафу врућу .
Нема коментара:
Постави коментар