Сонет("Осмех")

Још памтим твој осмех.

Који ми је улепшавао дан,

То је за мене било као сан,

После тебе је заувек нестао смех.

Отишао си далеко.

Сузе су ме пекле,

Свесна сам била да си предалеко,

Сузе бола су ми низ образе текле.

Сањала сам, твој осмех.

Тражила као спас твој осмех,

Али, све је било узалудно.

Одлазак твој за мене је постао страшна јава.

Више ми се не спава,

Јер су заувек заспала та два дивна ока плава.